icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

DR SRĐAN STARČEVIĆ ZA LENU: Najčešće ortopedske povrede tokom leta!
Foto: profimedia

PRVA POMOĆ

DR SRĐAN STARČEVIĆ ZA LENU: Najčešće ortopedske povrede tokom leta!

Doktor

Leto je sezona radova u polju, berbe voća, a veliki je broj osoba povređeno u saobraćajnim nesrećama, posebno kada je sezona odlaska na letovanje. Pored nepoštovanja propisa i vožnje pod alkoholom, razlog čestih saobraćajnih nesreća jeste i to što mnogi kreću na put umorni. Veliki je broj i povređenih zbog padova i udesa sa motociklima, ali ima i onih koji padnu s drveta ili se povrede na bazenu ili reci. O ovim problemima razgovarali smo sa pukovnikom doc. dr Srđanom Starčevićem, ortopedskim hirurgom na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

 

- Ogromne gužve na putevima zbog godišnjih odmora, zbog kojih se često i dešavaju saobraćajne nesreće, po mom mišljenju najveći su problemi tokom leta. Pacijenti koji nam dolaze uglavnom su polutraumatizovani, što znači da su zadobili kombinovane povrede glave, trbuha i ekstremiteta. Za njihovo zbrinjavanje i lečenje potreban je multidisciplinarni pristup u lečenju, uz poštovanje određenih protokola, hitne dijagnostike i terapije. Često je potreban veliki broj specijalista, od neurohirurga, abdominalnog, grudnog, vaskularnog hirurga. Ortopedi su najčešće uključeni u rešavanje povreda, ali napominjem, to su uglavnom ozbiljne i teške traume, koje mogu dovesti do smrtnog ishoda. Kada se pacijent stabilizuje, u nekim slučajevima ostaje određeni procenat invaliditeta jer perspektivu u lečenju ne diktira samo dijagnostika nego i težina povrede.

 

Povrede koje se mogu podvesti pod lakše tokom ovih letnjih meseci uglavnom se dešavaju tokom sportskih aktivnosti, kao što su povreda kolena, ramena, skočnog zgloba... Međutim, još jednom ponavljam, fokus treba staviti na saobraćajne nesreće, a među njima su najugroženiji motociklisti.
Ono na šta treba posebno upozoriti jeste da se preko 90 odsto povreda dešava kao posledica nepažnje. Kod starijih ljudi problem je u tome što često zaborave koliko godina imaju, pa padnu s drveta ili krova dok nameštaju antenu. I kod njih obično dolazi do preloma kuka. To uopšte nije tako bezazleno, jer pacijent može da izgubi mnogo krvi, što ih životno može ugroziti - kaže dr Starčević.

 

foto: Kurir

 

Zašto stariji ljudi uglavnom lome kukove?
- Zato što padaju na bok, refleksi im slabe tokom godina, pa se oni, umesto na ruke, dočekaju na bok. To uopšte ne mora da bude velika visina, i pad u stanu često dovede do preloma. Kod starijih osoba kosti imaju slabiju mineralno-koštanu gustinu, što ih čini podložnijim lomovima. Kod mlađih osoba potrebna je jako velika sila da bi došlo do preloma, zato oni najviše stradaju u saobraćajnim i industrijskim nesrećama i pri padu sa visine.

 

Šta može neko ko se nađe pored povređenog da uradi, a da ne nanese štetu?
- Prva pomoć je nešto što je zakonska obaveza svakog građanina. Ono što je vrlo bitno, a često nije baš dostupno, jeste naći sterilan materijal kako bi se zavila rana ukoliko je u pitanju otvoreni prelom. Zato je možda u tim slučajevima najvažnije zaustaviti krvarenje, pozvati i sačekati Hitnu pomoć. Kod preloma je osnova i najvažnija stvar imobilizacija povređenog ekstremiteta. Za to možete koristiti priručna sredstva poput dasaka, kartona, bilo čega što pronađete u blizini. Recimo, kod preloma kičmenog stuba najveća greška je što ljudi pokušavaju povređenog što pre da odvezu u bolnicu, pa ga spakuju u auto, a to su pokreti koji mogu dovesti do neuroloških povreda, koje opet mogu da dovedu do povrede kičmenog stuba. Zato je uvek neophodno postaviti transportnu mobilizaciju. Za kičmeni stub, ako baš nema medicinske pomoći na vidiku, kao sredstvo imobilizacije mogu se koristi vrata ili neka velika daska, na kojima će se pacijent što pažljivije preneti do najbliže bolnice i na kojima neće biti pokreta u kičmenom stubu prilikom transporta. Ako se neko ne oseća dovoljno sposobnim da pruži prvu pomoć, onda je najbolje sačekati Hitnu pomoć. Naravno, ukoliko je osoba prestala da diše i nema puls, nikakvo čekanje ne dolazi u obzir. Što pre treba osloboditi disajne puteve i početi sa masažom srca, jer to spasava život.

 

Koja vam je operacija najduže trajala i da li vam je neka povreda ostala u sećanju?
- Ja sam od 1992. na VMA, prošao sam i ratna dešavanja, imali smo mnogo ranjenika, to su bile teške povrede vatrenim oružjem i povrede od eksplozija. Upravo se tu pokazala prednost naše ustanove zbog multidisciplinarnog lečenja, jer mi ne možemo da radimo jedni bez drugih. Konkretno, kod ratnih preloma ekstremiteta uvek postoje neki defekti i mekih tkiva i kosti, povrede krvnih sudova, nerava... To je jedna kompletna priča koja može da se zaokruži jedino učešćem mnogih hirurških specijalnosti da bi se dobio zadovoljavajući rezultat. Ratne povrede su definitivno najteže. Što se tiče dužine operacije, ako imate povređenog sa tri preloma, svaka operacija traje oko sat - sat i po, pa sami pomnožite. Nikako ne smemo zaboraviti anesteziologe, koji imaju veoma važnu ulogu u lečenju i tokom operacije. Kad svako radi svoj deo posla, uspeh je uvek izvestan.

 

Koliko traje lečenje vaših pacijenata?
- Težina povrede diktira dužinu lečenja. Mi se zaista trudimo da pacijenta što kraće zadržimo u bolnici, ali nije moguće otpustiti ga ako njegovo stanje to ne dozvoljava. Kod teških ortopedskih povreda dužina boravka u bolnici često se meri mesecima - ističe dr Starčević.

 

Kako da sačuvamo kosti?
- Prevencija osteoporoze nešto je o čemu se mnogo priča i piše decenijama. Žene su podložnije osteoporozi, naročito tokom menopauze, pa je neophodno povremeno napraviti kontrolne preglede. Preventiva je i higijensko-dijetetski režim ishrane tokom života, izbegavanje pušenja, alkohola, vođenje računa o ishrani kako se ne bi dobilo na težini. Fizička aktivnosti je veoma bitna za zdravlje kostiju, samo je treba prilagoditi spremnosti, mogućnostima i godinama života.

Af1
Priča iz ordinacije
- Nije potrebno preveliko medicinsko znanje da bi se obični ljudi snašli u vanrednim situacijama. Sećam se da je jednom prilikom majka iz nekog sela pored Meljina u bolnicu u kojoj sam tada radio dovela dete sa polomljenom rukom, kome je uradila savršenu imobilizaciju pomoću varjače i kuhinjskih krpa - priseća se dr Starčević.


Osteoporoza, bolest savremenog čoveka
- Bol u leđima je, posle kijavice, najčešće oboljenje savremenog čovečanstva. Postoji oko 200 uzroka bola u leđima, zbog kojeg se više od 90 odsto ljudi bar jednom u životu potraži pomoć lekara. Sve je veći broj slučajeva osteoporoze, koja je, takođe, bolest savremenog čoveka. Degenerativni procesi veoma brzo napreduju ako se smanji fizička aktivnost, vodi sedalni način života i dobija na težini.


Opasni skokovi
- Često se dešava da se mladi ljudi povrede zbog skokova u vodu na neobeleženim mestima za kupanje, ali i na bazenima. Savet mladima je da izbegavaju bilo kakve skokove u vodu jer je svaki rizičan. Povrede se uglavnom dešavaju prilikom udarca glave o dno ili skoka na nekog ko je već u vodi.

 

 

(Vesna Stanimirović/ Nataša Urošev, Foto:Profimedia)

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.