Dečji prelomi predstavljaju jednu od najčešćih povreda u opštoj populaciji. Od 40 do 50 odsto svih hitnih prijema u bolnicama koja se bave decom vezano je za prelome skeleta. Mogu da se jave neposredno ili u toku samog porođaja, pa sve do završetka koštanog rasta, koji se kod devojčica okonča otprilike sa 14 godina, a kod dečaka sa 16. Prelomi se najčešće dešavaju u uzrastu od pet do 12 godina i prednjače prelomi podlaktice, a zatim lakta, butne kosti, potkolenice i skočnog zgloba.
Dete nije mali čovek i postoje specifičnosti dečjeg skeleta koje prelome najmlađih potpuno razlikuju od onih kod odraslih, pa ih zato treba poveriti isključivo lekarima koji poznaju njihovu problematiku.
SPECIFIČNOSTI DEČJEG SKELETA
Dečje kosti su mnogo elastičnije nego kosti odraslih. Da bi dečja kost pukla, mehanička sila koja to izaziva proporcionalno mora da bude daleko veća nego kod odraslih. Kost kod dece sadrži više vode i ima veliku, debelu pokosnicu koja je obuhvata kao muf i dodatno je učvršćuje. Uz to, deca uglavnom nemaju udružena oboljenja - šećer, endokrinološke bolesti, srčane poremećaje, ona ne puše i ne konzumiraju alkohol, pa je zarastanje njihovih kostiju neuporedivo brže. Prirodno ispravljanje kosti kod dece je fenomen koji kod odraslih ne postoji. Kod dece se zato veoma se retko javljaju nezarastanje i gnojenje kostiju posle preloma.
ŠTA RODITELJI TREBA DA ZNAJU KADA DOĐE DO PRELOMA
Kada se prelom desi, roditelji treba da poznaju elementarnu imobilizaciju. Dakle, nogu ili ruku treba imobilisati i dete odvesti u ustanovu koja se bavi dečjom ortopedijom. Ukoliko je dete blizu takvog zdravstvenog centra, ne smeju mu se davati voda i hrana, jer se kod dece prelomi po pravilu rešavaju u opštoj anesteziji. Povređeno dete je uplašeno i nesaradljivo i naneti mu bilo kakav bol je nedopustivo u savremenoj medicinskoj praksi. Ne treba mu davati ni analgetike. Naravno, ako ste daleko od zdravstvenog centra, može mu se dati najobičnija voda i obični analgetici, kao što su panadol i paracetamol, ali se po prijemu u bolnicu to mora prijaviti lekarima. Posebno je bitan trenutak poslednjeg uzimanja tečnosti i hrane i šta je bilo u pitanju.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE
Najpre se napravi klinički pregled, pogleda se povređena ruka ili noga, približno se odredi koja je kost polomljena, a zatim se uradi rendgensko snimanje. Roditelji ne treba da se boje zračenja i da odbijaju snimanje, pošto je u centrima koji se bave dečjom ortopedijom doza jonizujućeg zračenja danas smanjena na apsolutni minimum.
KAKO SE REŠAVAJU PRELOMI
Prelomi se po pravilu hirurški rešavaju u opštoj anesteziji u okviru 24 sata. Do odlaganja može da dođe ukoliko postoje neka druga udružena stanja kao što bi bila povreda mozga, pluća, jetre, pa se prvo rešava to, a odmah nakon toga i prelom.
HIRURŠKI ZAHVAT I OPERACIJA NISU ISTO
Ukoliko ne postoji pomeranje koštanih okrajaka i nije potrebno da se kosti dovode u dobru poziciju, a nema ni rana, tada se jednostavno može postaviti gips i dete može da ide kući čim se on sasuši.
Kad se kaže hirurški zahvat, kosti se mogu namestiti pod kontrolom uređaja koji se zove radiografski pojačivač slike, gde se tačno vidi pozicija kosti. Dete se ne seče, već se veštim rukama hirurga, a gledajući u monitor, kosti dovedu u pravilan položaj, pa se postavi gips.
Ukoliko je kod preloma došlo do pomeranja koštanih okrajaka, izvodi se operacija u opštoj anesteziji, jer bol ne dolazi u obzir. Uvek se trudimo da tehnike za anesteziju budu najbezbednije i najmanje agresivne za dete.
OTVORENI PRELOMI
Kada tokom preloma delovi kostiju probijaju mišiće, potkožu i kožu i jednostavno štrče napolje, uz krvarenje, govorimo o otvorenim prelomima. Oni su daleko teži za lečenje jer postoji mogućnost infekcije.
Prelom nikada ne smemo posmatrati kao izolovanu povredu kosti, jer su uvek u nekoj meri oštećena i okolna meka tkiva. Najviše nas brine kad su oštećeni živci i veliki krvni sudovi, a tek posle tetive i mišići.
Otvoreni prelom zahteva hospitalizaciju i deca sa ovakvim povredama obično se najmanje tri dana zadržavaju u bolnici, sve dok se ne uverimo da nije došlo do zagađenja rane.
Porođajni prelomi Dešavaju se tokom prolaska bebe kroz porođajni kanal ili prilikom vađenja deteta iz materice putem carskog reza. Do njih uglavnom dolazi zbog nesrazmernosti porođajnog puta i veličine bebe. Najčešće se lome ključna kost, nadlaktica i butna kost. Ako ne postoje udružene povrede nerava i velikih krvnih sudova, porođajni prelomi se izleče bez ikakvih posledica po dete i zarastaju već za dve do tri nedelje. Beba oseća bol samo prva 24 sata, ali tada u njenoj krvi još postoje majčini hormoni koji to olakšavaju, do stavljanja specijalne imobilizacije. Posle pet dana, na mestu preloma se javlja jedna kvrga koja često uplaši roditelje, ali to je normalan način zarastanja kostiju novorođenčadi. U periodu od 12 do 18 meseci ta kvrga u potpunosti nestaje i više ne možete videti da je prelom ikada postojao.
Ne vodite dete kod nadrilekara U narodu se razni ljudi bave "nameštanjem kostiju" i mogu samo da molim roditelje da lečenje preloma kod dece ni u kom slučaju ne poveravaju nadrilekarima. Mi hirurzi jako poštujemo narodnu tradiciju, ali u današnje vreme raditi to bez anestezije i bez kontrole radiografskog pojačivača slike ne samo da ne može da bude efikasno već može i da naškodi detetu. Jer ako nadrilekar nenamerno i iz neznanja jako ošteti živce i krvne sudove, onda kod nas stiže dete s daleko složenijim problemom i ne može se garantovati uspeh u lečenju.
Patološki prelomi Gotovo 99% preloma nastaje pod dejstvom grube mehaničke sile, ali postoji i nešto što se zove patološki prelomi. Oni podrazumevaju kost koja je na neki način ranije već obolela - prisutni su, recimo, dobroćudni ili zloćudni tumori, metabolička oboljenja ili neke specifične bolesti koje su je oslabile. Na digitalnom rendgenskom snimku se može videti da li je slomljena normalna dečja kost ili je reč o nekom udruženom oboljenju.
(Ljilja Jorgovanović, Foto: Shutterstock)
