Letnje računanje vremena u 2018. godini završava se 28. oktobra u 3 sata pomeranjem kazaljki za jedan sat unazad
Iako je zimsko računanje vremena zapravo normalno, mi veći deo godine, čak sedam meseci, živimo u skladu s letnjim računanjem vremena.
Prelazak na letnje vreme ima drastičnije posledice jer narušava biološki ritam i oduzima sat mogućeg sna, dok nam jesenje pomeranje sata dodaje taj oduzeti sat. Naravno, dan i dalje traje 24 sata, ali ova predstojeća nedelja imaće sat više.
Zimsko računanje vremena ima brojne prednosti i nedostatke, pa vam donosimo nekoliko dragocenih saveta šta možemo da uradimo da bi nam promena što lakše pala.
Prednosti - Porodice se u zimskom periodu više druže i razgovaraju, što kao rezultat donosi bolje odnose i kvalitetnije provedeno vreme. To je zato što se manje vremena provodi napolju zbog nižih temperatura i ranijeg padanja mraka.
- Psiholozi i stručnjaci za spavanje tvrde da se većina ljudi teže prilagođava letnjem nego zimskom računanju vremena zato što gubimo jedan sat sna. Organizmu lakše pada prelazak na zimsko nego na letnje vreme jer je manji napor spavati duže nego kraće.
- Naučnici su zaključili da broj srčanih udara opada 21% nakon vraćanja sata unazad. Situacija je obrnuta tokom proleća - stopa srčanih udara raste sedam dana nakon pomeranja sata unapred. To je najizraženije u prva tri dana nakon nedelje u kojoj se prelazi na letnje računanje vremena.
Nedostaci - Kada se pomera sat u jesen, tokom narednih nedelju dana, mnogi se bude ranije, imaju više problema sa spavanjem, a veća je verovatnoća da se bude i tokom noći.
- Prelazak na zimsko računanje vremena može biti povezan sa sezonskim poremećajem raspoloženja, odnosno jesenjom depresijom. Zbog kraćeg dana, tj. manje dnevnog svetla, moguća je pojava simptoma kao što su manjak energije, bezvoljnost, jači apetit, poremećaji spavanja, pojačana želja za slatkim i smanjena želja za seksom. Igranje s prirodnim ciklusom često uzrokuje i smanjenu produktivnost i gubitak interesa za rad, a postajemo podložniji bolestima i umorniji smo.
- Dolazi do nedostatka vitamina D, koji u najvećim količinama crpimo iz sunčevih zraka. S obzirom na to da je sunca manje, potrebno je uravnotežiti ishranu. U hranu bogatu vitaminom D prvenstveno spadaju riba, goveđa džigerica, žumance jajeta, sir i mlečni proizvodi, neke vrste pečuraka i kvasac.
- Mesec dana nakon poslednje nedelje u oktobru događa se više saobraćajnih nesreća nego u ostatku godine, dok je nesreća najmanje u prvim nedeljama letnjeg računanja vremena. Ovu pojavu verovatno uzrokuje raniji sumrak. Zato pešaci i vozači automobila (i bicikala) treba da budu na dodatnom oprezu.
Saveti Sledeće nedelje, kada prestane letnje računanje vremena, verovatno ćemo osećati pospanost malo ranije nego što je uobičajeno. Prevremeni odlazak na spavanje možemo izbeći uz ove male trikove kojih se treba pridržavati nekoliko dana.
* Nedeljno izležavanje zvuči primamljivo i mnogi će teško odoleti iskušenju da na najduži dan u godini odspavaju još jedan sat. Pokušajte ipak da izbegnete spavanje sat duže jer ćete tako pokvariti naviku koju ste imali tokom sedam meseci letnjeg računanja vremena.
* Idite u krevet i budite se u isto vreme kao što ste to radili do sada. Izbegavajte duga spavanja vikendom jer ćete tako stvoriti osećaj da vam tokom radne nedelje nedostaje sna.
* Izlažite se prirodnoj svetlosti tokom dana. S prvim padanjem mraka uključite svetla u kući kako biste upozorili mozak da još nije vreme za spavanje. Izlaganje svetlosti je bitno jer tako sprečavamo izlučivanje melatonina - hormona koji telo prirodno proizvodi i podstiče umor.
* Zamračite sobu jer prirodna svetlost govori telu da je vreme za buđenje. Budući da ranije sviće, da se ne biste ranije budili, pre spavanja spustite roletne.
(Kurir, Foto: Shutterstock)
NE PROPUSTITE
