icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

NAUČNICI OTKRILI: Ako želimo da opstanemo na Zemlji svi moramo na dijetu! OVO SU DNEVNE KOLIČINE
Foto: Shutterstock

IDEALNA ISHRANA

NAUČNICI OTKRILI: Ako želimo da opstanemo na Zemlji svi moramo na dijetu! OVO SU DNEVNE KOLIČINE

Doktor

Ono što stručnjaci nazivaju idealnom ishranom jeste smanjenje konzumacije crvenog mesa i šećera za 50 odsto, dok bi uzimanje orašastih plodova, voća, povrća i mahunarki trebalo udvostručiti

 

Trenutno na svetu živi 7,7 milijardi ljudi, a veruje se da će se taj broj do 2050. popeti na 10 milijardi i da će i dalje rasti. Naučnici s Harvarda tvrde da su otkrili ključ održivosti, dijetu koja bi mogla da nahrani 10 milijardi ljudi i da pritom spase planetu. Ovo pitanje ih je mučilo decenijama jer broj ljudi na svetu raste, a resursa je sve manje ili su ograničeni.

 

O kakvoj dijeti je zapravo reč
"Planetarna dijeta" trebalo bi da reši ovaj problem, a za one koji strahuju da bi ona bila restriktivno neprijatna, imamo dobre vesti - ona ne podrazumeva totalnu zabranu mesa i mlečnih proizvoda. Ipak, zahteva veliku promenu u izboru i kombinaciji namirnica koje svakodnevno jedemo. Naime, ako svaki dan konzumirate meso, mogli biste proći kroz teži period. Crveno meso, po mišljenju naučnika, trebalo bi jesti najviše jednom nedeljno, piletinu i ribu nešto češće, a najviše proteina trebalo bi unositi iz povrća. Istraživači preporučuju svakodnevnu konzumaciju orašastih plodova i mahunarki. Naročito se preporučuje konzumacija voća i povrća, koje bi trebalo da zauzme polovinu svakog tanjira.

foto: Shutterstock

Kako to izgleda u praksi? Ovo su dnevne količine:

1. 50 grama orašastih plodova
2. 75 grama mahunarki
3. 28 grama ribe
4. 13 grama jaja (jedno i po nedeljno)
5. 14 grama crvenog ili 29 grama belog mesa
6. ugljeni hidrati - hleb ili pirinač 232 grama ili 50 grama povrća koje sadrži skrob
7. 250 grama mlečnih proizvoda
8. 300 grama povrća i 200 grama voća

 

Uz sve ovo, dozvoljeno je pojesti 31 gram šećera dnevno i otprilike 50 grama ulja, a preporuka je maslinovo ili bundevino.

 

Nema gladovanja
Profesor Volter Vilet ima odgovor za one koji strahuju da je ovakva ishrana "tužna".
- Postoji bezbroj mogućnosti i varijacija. Ovde se ne radi o gladovanju, već o zdravim namirnicama u kojima se može uživati. Hrana koju jedemo i način na koji je proizvodimo određuje zdravlje ljudi na planeti, a sada to radimo jako loše - rekao je Vilet, a Tim Lang, profesor univerziteta u Londonu i glavni autor studije, dodao je:
- Ishrana 10 milijardi ljudi do 2050. zdravom i održivom hranom biće nemoguća bez promene prehrambenih navika, poboljšanja proizvodnje hrane i smanjenja otpada. Više od 800 miliona ljudi nema dovoljno hrane, a još više njih ne hrani se zdravo, što dovodi do prerane smrti i bolesti.

foto: Profimedia

Trošimo mnogo pitke vode
Ovaj plan bi zahtevao promenu ishrane u skoro svakom delu sveta. Evropa i Severna Amerika morale bi drastično da smanje konzumaciju crvenog mesa, istočna Azija konzumaciju ribe, a Afrika količinu pojedenog skrobnog povrća. Ako se detaljnije pogleda uticaj koji pojedine namirnice imaju na okolinu, vidljivo je da upravo meso i mlečni proizvodi spadaju u faktore koji nanose ogromnu štetu. Gasovi koje ispušta stoka koju uzgajamo za hranu iznose između 14,5 i 18 odsto emisije gasova koji dolaze od ljudske ruke.
Poljoprivreda je takođe značajan izvor zagađenja zbog amonijaka koji se koristi na farmama. Proizvodnjom hrane, odnosno navodnjavanjem troši se i 70 odsto zaliha sveže vode.

 

Kreće se u ozbiljnu akciju
Predložena "planetarna ishrana" rezultat je trogodišnjeg projekta i uključivao je 37 naučnika iz 16 zemalja sveta, počevši od stručnjaka za klimatske promene pa sve do nutricionista. Dve godine osmišljavali su dijetu, koja je konačno objavljena, a sada je plan da se sa ovim zaključcima obrate svim vladama sveta i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. To bi mogao biti prvi ozbiljan korak prema prehrambenoj revoluciji.

 

(Kurir, Foto:Shutterstock)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.