Infarkt i šlog su u Srbiji ubice br. 1: žene više stradaju, na udaru su i mladi, zato preventivne preglede treba raditi bar jednom godišnje
Stručnjaci upozoravaju da rizik za pojavu infarkta kod muškaraca raste posle 45. godine, a kod žena nakon 55. Mogućnost za pojavu šloga se udvostručava sa svakom narednom decenijom! Nažalost, građani Srbije još uvek obraćaju nedovoljno pažnje na razvoj simptoma koji utiču negativno na zdravlje, a često ih i lišavaju života.
Koliko vodimo računa o prevenciji, koje grupe su rizične za obolevanje od kardiovaskularnih bolesti (KVB), na koje simptome treba da obratimo pažnju i čega da se pridržavamo, specijalno za čitaoce Lene govori dr Lidija Jevđić, kardiolog i specijalista interne medicine.
Koliko smo bolesni? - Sve je više mladih od 20-30 godina koji boluju od neke vrste KVB, a ispoljavanje je najčešće kod građana između 40 i 45 godina. Na godišnjem nivou strada 50.000 ljudi.
Zašto su podaci tako sumorni? - Pored toga što naši pacijenti često obavljaju poslove u kojima su uslovi za rad teški, malo pažnje obraćaju na zdravlje. Čak i kad im preporučimo da promene stil života, oni to teško prihvataju. Teoretski sve znaju, ali nastavljaju s lošim navikama, kojima pokušavaju da kompenzuju stres zbog teških uslova života i finansijskih briga. Takođe, poznato je da naši ljudi kod lekara odlaze tek kad ih nešto toliko zaboli da više ne mogu da izdrže.
Šta je rešenje? - Stalno ističemo da bi preventivne preglede, bez obzira na to kako se pacijenti osećaju i koliko godina imaju, trebalo da rade jednom godišnje.
SVEOBUHVATNA TERAPIJA Kako regulišemo pritisak? - Povišeni pritisak dovodi do stalnog oštećenja krvnih sudova. Obično je povezan sa ishranom bogatom solju, zasićenim masnim kiselinama, alkoholom, cigaretama, gojaznošću, koja vodi u dijabetes tipa 2. Za nelečenu hipertenziju se ne kaže džabe da je tihi ubica, a terapija je korak u prevenciji KVB. Cilj lečenja je redukcija pritiska ispod 140/90 mmHg. Terapija treba da je sveobuhvatna - podrazumeva korekciju pridruženih faktora rizika uz farmakološko lečenje.
Kad je neophodna brza pomoć? - Od izuzetnog je značaja skrenuti pažnju na potrebu pravovremenog javljanja lekaru kad se jave prvi simptomi srčanih smetnji: glavobolja, bol u grudima praćen preznojavanjem, malaksalošću, mučninom, povraćanjem, gušenjem, uznemirenošću, nesvesticom, pa čak i gubitkom svesti.
Kako se još "oglašava" infarkt? - Bol se može širiti u ruku, između lopatica ili u vilicu. Pri pojavi ovih simptoma odmah treba pozvati pomoć, ne uzimati lekove na svoju ruku, ne guglati po internetu, već se obratiti što pre Službi hitne pomoći ili dežurnoj zdravstvenoj ustanovi. Što pre pacijent stigne do lekara, to će veći deo srčanog mišića biti sačuvan, a oporavak brži.
RAZOTKRIVANJE ZABLUDA Zašto žene više stradaju? - Pre su se KVB smatrale tipično muškim oboljenjem, a da nije tako danas, pokazuju podaci da žene imaju manji procenat izlečenja, iako tegobe razvijaju u kasnijoj dobi, po izlasku iz menopauze, desetak godina kasnije od muškaraca. Zabluda je da hormonske terapije koje koriste tokom menopauze štite žene, a baš zbog toga se obraća manja pažnja na njihovo srce. Drugi razlog je što koronarne bolesti razvijaju, u proseku, posle 60. godine, pa ređe posećuju doktora jer stanje pripisuju starosti.
Šta još otežava lečenje? - Veliki je problem što kod kardiologa stižu kad im krvni sudovi postanu istanjeni i krhki. Takođe, simptomi srčanog udara kod žena su drugačiji nego kod muškaraca: imaju viši prag tolerancije bola, često traže pomoć kad je već kasno. Naravno, mora se promeniti i stil života: sve više žena puši, pije, hrani se nezdravo, sve ih je više izloženo stresu.
Na šta možemo da utičemo. - To su povišene vrednosti masnoće u krvi, obično se radi o povećanju ukupnog holesterola, koji dovodi do zadebljanja zidova krvnih sudova i ateroskleroze. Najbolji rezultati se postižu higijensko-dijetetskim merama, pravilnom ishranom, a ako ne deluju, treba uvesti lekove. Pušenje može da se izbaci, poveća fizička aktivnost...
Koči li nas genetika? - Nasleđe ima značajnu ulogu, rizik je veći ukoliko su roditelji i rođaci oboleli od KVB.
SPREČITE POGORŠANJE BOLESTI Šta nas još sapliće? - Pacijenti uglavnom redovno uzimaju lekove, mada povremeno samostalno koriguju terapiju, a odlazak kod lekara otežavaju duge liste čekanja. Što se tiče teškoća pri promeni stila života, utiču nizak socijalno-ekonomski status (uključujući nizak nivo obrazovanja i niska primanja), socijalna izolacija, stres kod kuće i na poslu i negativne emocije - depresija i anksioznost.
Kako sve to savladati? - Uzimajući u obzir sve rizičnije ponašanje populacije (već u ranoj životnoj dobi), zaista je neophodno veoma rano započeti s merama prevencije rizičnih faktora za nastanak KVB. Unapređenje i promocija zdravih životnih navika su prve mere u nizu u prevenciji KVB, cilj je stvaranje takve životne i radne sredine koje će pozitivno uticati na zdravlje, odnosno neće štetiti zdravlju.
Šta još savetujete? - Blagovremenim otkrivanjem prvih znakova bolesti putem sistematskih i individualnih pregleda i drugih dijagnostičkih postupaka moguće je uspešno reagovati - preduzeti odgovarajuće terapijske mere u svrhu sprečavanja pogoršanja bolesti i nastanka komplikacija. Ne stojte na rubu provalije, obavezno se javite lekaru!
ALARMANTNO! Rezultati studije koja je sprovedena među decom od trećeg do osmog razreda osnovnih škola pokazuju da je 15% mališana gojazno, 10% ima povišen nivo holesterola u krvi, 5% u 15. godini ima povišen krvni pritisak. Na roditelje se apeluje da razviju zdrav stil života kako bi i deca stekla zdrave navike (veći unos voća i povrća, manje masti i soli). U riziku od infarkta su i mladi kod kojih je majka doživela infarkt pre menopauze, ili otac pre 40-45. godine života.
SLEDITE PREPORUKE: - prestanak pušenja - zdrava ishrana - 30 min. umerene fizičke aktivnosti dnevno - BMI <25 kg/m2 i izbegavanje centralnog tipa gojaznosti - Krvni pritisak <140/90 mmHg - ukupni holesterol <5mmol/L - LDL holesterol <3mmol/L - šećer u krvi <6 mmol/l
(Branka Mitrović, Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
