Karađorđeva šnicla je u srpskom narodu uvek rado viđena na trpezi. Konzumira se za doručak, ručak, ali i večeru. Ipak, brojni recepti su pogrešni, a sin tvorca Karađorđeve šnicle objasnio je kako se zapravo pravi.
- Za Karađorđevu je potrebno najmekše meso. Mi pravimo od svinjskog filea, može od pilećeg, ali i telećeg. Najbitnije je da je mekano i odležano - naglasio je Milan Stojanović u "Redakciji" Kurir televizije.
Milan je inače sin čuvenog kuvara Miće Stojanovića koji je izmislio recept za čuveni specijalitet od mesa. Istakao je da je za pravljenje Karađorđeve šnicle potreban zreo kajmak, star do mesec dana, koji ima malo mleka i vode u sebi. On se maže na već izlupanu šniclu.
- Kajmak nabavljamo iz Mionice, Ljiga i Kraljeva - otkrio je Stojanović odakle potiče dobar kajmak.
Šnicla se nakon premaza urola i prema veličini izgleda kao jedna velika sarma.
Nakon toga, šnicla se ubacuje u brašno, jaja i prezle. I ubacuje u umereno toplo ulje, kako ne bi izgorela, a unutra ostala živa. Ako je ulje hladnije, šnicla se natapa i ostaje teža za pripremu, ali i varenje. Temperatura ulja treba biti 150 - 160 stepeni.
Na kraju, preko šnicle ide domaći tartar sos, pravljen od žumanaca, ulja, kiselih krastavaca.
Šnicla, kako je Stojanović naveo, predstavlja vojnika.
- Tartar sos je lenta, a dekorisan limun je orden Karađorđeve zvezde - objasnio je Stojanović.
Nastanak Karađorđeve šnicle
Karađorđeva šnicla je nastala je 1956. godine i delo je čuvenog i svetski priznatog kuvara Milovana Miće Stojanovića. Kako je njegov sin Milan Stojanović ispričao, napravljena je zbog jedne žene.
- Jedna Ruskinja je tražila mom ocu u restoranu da pojede Kijevski kotlet. To je piletina punjena sa puterom. U tom trenutku u kuhinji nije bilo ni piletine, ni putera. Moj otac nikada nije odbijao goste, pogotovo ako je žensko u pitanju, a pitao je da li može nešto slično da se napravi. Motiv je uvek bio da se gostu ispuni želja. U kuhinji je našao deo telećeg buta i zreo kajmak. Puter se pravi od kajmaka, to je mlečna masnoća. Nakon konzumacije, gospođa se oduševila i pitala je kako se jelo zove. Moj otac je u duhu srpsko-ruskog prijateljstva rekao šnicla Karađorđe. Kako se kasnije saznalo, ta žena je bila Titova snaja Tamara Broz - ispričao je sin čuvenog kuvara.
Šnicle koje se greškom zovu Karađorđevom
Milan Stojanović je naveo da se njegov otac ljuti zbog načina na koji pojedini kuvari predstavljaju Karađorđevu šniclu.
- Nažalost, mi na tržištu imamo i kajmak koji je obogaćen margarinom. U tom trenutku će iz šnicle izaći samo ulje i nemamo efekat kakav treba da dobijemo. Kolege često stavljaju kačkavalj i svašta nešto u šniclu, na šta se moj otac strašno ljuti. To treba da bude standard samo kajmak i ništa više jer on recept nije sakrio. Prava Karađorđeva šnicla može da se jede i bez zuba - dodaje Milan.
(Kurir.rs)
Bonus video:
NE PROPUSTITE
