Učim srpski jezik jer priželjkujem uloge u regionu: Slovenačka glumica Mina Švajger o filmu "Nestašne devojke" i Beogradu

Film "Nestašne devojke" rediteljke Urške Đukić, nastao uz podršku Filmskog centra Slovenije i u srpskoj koprodukciji, prikazan je prošle nedelje na 12. Danima slovenačkog filma u Beogradu. Gošća festivala bila je glumica Mina Švajger, koja, uz Jaru Sofiju Ostan, igra jednu od dve glavne uloge. Ovo ostvarenje prati introvertnu šesnaestogodišnju Luciju, koja se pridružuje ženskom horu svoje katoličke škole, gde se sprijateljuje sa Anom-Marijom, popularnom i koketnom učenicom treće godine. Mina za TV Ekran otkriva kako je bilo raditi na ovom ostvarenju.

Da li ste prvi put u Beogradu?

- Dolazila sam u Beograd nekoliko puta još kao devojčica, jer sam trenirala umetničko klizanje, pa sam ovde učestvovala na takmičenjima. Uvek sam zaista volela da posetim ovaj grad. Takođe, bila sam ovde i pre dve godine da bih pogledala pozorišnu predstavu koju je režirao Sebastijan Horvat.

Došli ste zbog projekcije vašeg novog filma "Nestašne devojke"?

- Veoma sam srećna što se film prikazuje ovde pred beogradskom publikom i nadam se da će joj se dopasti. Uzbuđena sam što ću ga ponovo gledati. Nisam ga pogledala već neko vreme, pa se iskreno nadam da će publika uživati.

Možete li da gledate sebe na filmskom platnu?

- Mogu, mada sam prilično kritična. Svaki put kad gledam film, vidim nešto što bih možda uradila drugačije. Ipak, veoma sam ponosna na "Nestašne devojke" i na sve koji su radili na njemu. Uvek je zadovoljstvo gledati ga, a svaki put otkrijem i nešto novo o priči i likovima, što je veoma uzbudljivo.

Do prve velike uloge došli ste putem kastinga?

- Rediteljka Urška Đukić je imala veoma zabavan proces audicije. Bilo je mnogo devojaka i na kraju se sve svelo na energiju između Jare Sofije i mene, koja je bila savršena za film, i to je bilo presudno. Moram reći da je to bila jedna od najboljih audicija na kojima sam ikad bila, kad je reč o energiji. Bilo bi to veoma prijatno iskustvo čak i da nisam dobila ulogu.

Da li ste odmah znali da je uloga Ane-Marije za vas?

- Nisam bila sigurna, u to nikad ne možeš biti sasvim siguran, ali sam nekako osećala da bi mi odgovarala. Kad smo bile na audiciji, nismo ni znale tačno o kojim je ulogama reč jer, iako proces nije bio tajnovit, nije bio ni sasvim direktan od samog početka. Urška je pre svega tražila pravu energiju, tako da nije otkrivala previše na početku kastinga. Ipak, imala sam dobar unutrašnji osećaj u vezi s tim.

Da li vas je iznenadio uspeh ovog filma i nagrada u Berlinu?

- Iskreno, to niko nije očekivao. Bile smo veoma ponosne na film i znale smo da radimo nešto posebno, ali razmere uspeha ovog ostvarenja su i dalje nešto što nas iznenađuje i zbog čega smo beskrajno srećne.

Vaša glumačka baza je pozorište. Da li je to bila vaša odluka?

- Nije to moja odluka, to je jednostavno tako u Sloveniji. Većina glumaca radi i u pozorištu i na filmu, s tim što uglavnom dobijamo više prilika na daskama koje život znače. Imam veliku sreću što radim u Narodnom pozorištu u Ljubljani (Nacionalni teatar), jer zaista uživam u tome. Ali, naravno, radujem se svakoj prilici koju dobijem na filmu i nadam se da će ih biti sve više.

Kako ste se zaljubili u glumu?

- Kad je moja sportska karijera krenula nizbrdo, počela sam da tražim nešto drugo, a gluma se desila potpuno prirodno. To je profesija koja me čini srećnom, pa verujem da ću njome nastaviti da se bavim.

U Sloveniji su veoma popularne sapunice. Bežite li od televizijskih uloga takvog formata?

- Ne, otvorena sam za svaku priliku i nemam ništa protiv takvih projekata. Mislim da je svaka prilika za rad sjajna, i verujem da bih, ukoliko dobijem šansu, ozbiljno razmislila o tome da je prihvatim.

Da li ste spremni da naučite i srpski jezik?

- Veoma želim da naučim srpski! Govorim ga do određene mere, ali planiram da ga usavršim jer smatram da bi to bilo sjajno za proširenje regionalnih poslovnih angažmana. Zato ga učim i vežbam kad god mi se ukaže prilika.