Rim su i Srbi gradili za večnost: Nova knjiga dr Mile Mihajlović "Azbučnik Večnog grada"

O Rimu i njegovim spomenicima dosad je napisano i objavljeno mnoštvo publikacija, ali je ta kolekcija sad upotpunjena knjigom napisanom na srpskom jeziku, iz pera Srpkinje koja u Rimu živi i radi četiri decenije. Ovo delo se sa srpskog prevodi na italijanski jezik, a predstavljeno je u Beogradu, u prisustvu članova italijanske kolonije u našoj prestonici i studenata s Katedre za italijanistiku Filološkog fakulteta u Beogradu.

U ovoj najnovijoj knjizi, Mihajlovićeva prati najvažnije deonice tromilenijumske povesti Rima i objašnjava model prema kome je ovaj grad ostao jedna od najprestižnijih turističkih i kulturnih destinacija i posle propasti Rimskog carstva.

Stari Rimljani negovali su specifičan osećaj za protok vremena i odnos prolaznosti i trajnosti, rečeno je na promociji. Oni su gradili za večnost, a mnogo toga sačuvano je do danas.

- Rim je sinteza najboljih osobina više gradova i mnoštva epoha - rekla je autorka na promociji u knjižari "Geca Kon" u centru Beograda.

- U njemu se prepliću slojevi kultura više naroda, usisanih u vrtlog i pamćenje istorije. Paralelno, jedni do drugih, stoje lukovi i kupole iz vremena Etruraca, grčki stubovi i egipatski obelisci, sa skulpturama italijanskih majstora iz vremena renesanse. Epohe su se izmešale, a Rimu je ostalo ono što je najvrednije, čime je postao jedini grad na planeti uz koji ide epitet "večni".

U neprolaznu lepotu Rima i Srbi su ugradili znatan deo svoje darovitosti. Dolazili su i ostajali poslovni ljudi, pisci, slikari, glumci, pevači, sportisti, treneri... Ova knjiga detaljno obrađuje srpsku dimenziju Rima, odnosno doprinose koji upotpunjuju listu trajnih vrednosti italijanske prestonice. O tome je na promociji govorio dr Milivoje Pavlović, naglasivši da su stvaraoci našeg porekla argumentovali narativ o Srbima kao narodu s dubokom kulturom, a ne samo sa istorijom.

- Bronzana vrata Rima i njegovih mermernih palata i danas su otvorena za talentovane i dobronamerne pridošlice iz Srbije i srpskih zemalja, posebno za pisce - rekao je Pavlović, podsetivši da su u Rimu živeli i stvarali najveći književnici srpskog jezika - Andrić, Crnjanski, Dučić i Rakić. Crnjanski je, kako je rečeno, na jednom italijanskom brežuljku, sećajući se fruškogorskih pejzaža, 1921. godine napisao jednu od najlepših poema naše književnosti - "Stražilovo".

Profesor i diplomata dr Darko Tanasković takođe je veoma afirmativno ocenio domete monografije o Rimu, gradu u kome je, kao naš ambasador pri Svetoj Stolici, proveo šest godina.

- Rim je grad magijske i magične privlačnosti, i čovek je mali kad govori o njemu - rekao je dr Tanasković. On je podsetio i na prethodnu studiju dr Mile Mihajlović o kulturnom pamćenju tršćanskih Srba, koja je napisana veoma pouzdano, spretnom kombinacijom naučnog i beletrističkog stila.

Dali smo i papu

U nizu sasvim nepoznatih činjenica o vezama Srba s Rimom, iznet je i podatak da je jedan rimski papa bio poreklom Srbin. To je nekadašnji dečak Srećko iz Boke, rođen u pravoslavnoj porodici Svilanović u selu Bjelske Kruševice. Bežeći od Turaka koji su palili srpske kuće i ubijali nejač, dečak se sklonio u katolički manastir, gde je kao bistar i vredan lepo prihvaćen i poslat na školovanje u Rim. Pošto se pokazao veoma dobro kao kardinal-titular Crkve Svetog Jeronima u Rimu, aprila 1585. godine izabran je za papu, dobivši ime Sikst Peti. Povest Vatikana beleži ga kao vrlo uspešnog papu, uz to i prvog papu slovenskog porekla, ujedno i jedinog Svetog oca srpskog porekla. Naravno, prešavši iz Boke u Rim, naš Srećko je dobio ime Feliče (Felice), a prezime Pereti (Peretti) izvedeno je iz imena rodnog sela: na italijanskom jeziku ovo prezime asocira na krušku (pero/peretti), prema selu Kruševica.