Neočekivan fenomen 2026. godine: Nikola Popević o jutjuberima koji su postali uspešni filmski autori
Već godinama vode se polemike o tome da li je filmska industrija, pa i umetnost, u kreativnoj krizi. Nešto sveže krvi unosile su "manje" kinematografije, ali sve se brzo vraćalo na isto jadikovanje o suši ideja i velikim produkcijama, koje su toliko dugo igrale na sigurno da više ni ta igra nije sigurna.
Prihodi na blagajnama više nisu kakvi su bili, festivalski filmovi su često precenjene angažovane priče, zaboravljene posle nekoliko meseci, a filmovi snimani za striming platforme prečesto kao da su namerno pravljeni samo za ubijanje vremena. Naravno, postoje časni izuzeci i na ovom mestu se spominju. Ali eto nama jednog noviteta - 2026. godina donela je fenomen jutjubera koji su snimili veoma uspešne dugometražne filmove.
U bioskopima je "Backrooms: Bez izlaza", kažu odličan film koji je režirao jutjuber Kejn Parsons. Najmlađi režiser (ima samo dvadeset godina) čiji je film izbio na prvo mesto po zaradi u svetu. Ove godine film je izbacio i Kari Bejker, čija je "Opsesija" zaradila preko sto miliona dolara, dok je budžet bio jedan milion. Među njima je i Mark Fišbah, na internetu poznatiji kao Markiplajer, čovek koji je napisao scenario, režirao i odigrao glavnu ulogu u filmu "Gvozdena pluća", adaptaciji video-igre.
Nije neobično to što su se jutjuberi lako prebacili na film. Sam njihov posao vezan je za vizuelno stvaralaštvo, najuspešniji imaju veliku bazu poštovalaca spremnih da pogledaju ono što su im pripremili, a potekli iz internet kulture, bliske su im video-igre, priče zasnovane na urbanim legendama, direktni kontakt s publikom i sposobnost da je pogode u nerv. Zato nije neobično da se sva tri filma mogu podvesti pod žanr horora, inače jednog od najisplativijih među mlađom publikom, s tim da bi trebalo biti pošten pa reći da su nabrojani filmovi otišli korak dalje i ne mogu se baš žanrovski svrstati.
Pogledao sam "Gvozdena pluća" (Iron Lung), film koji je u našim bioskopima imao ograničenu distribuciju. Reč je o klaustrofobičnom naučnofantastičnom psihološkom triler hororu, u kojem je od video-igre uzet samo bizaran zaplet, glavni junak oko koga se vrti cela priča i jedno skučeno mesto gde se radnja odvija - podmornica. U nekoj nedefinisanoj budućnosti dogodila se... pa kako to drugačije nazvatio nego apsurdna kataklizma. Čovečanstvo je počelo da osvaja kosmos, ali onda se dogodilo nešto po imenu "tiho pucanje", pa su nestali svi svetovi sposobni da održe život. Samim tim, čovečanstvo se svelo samo na ljude koji su se u tom trenutku zatekli na svemirskim stanicama i brodovima.
Pozadinska priča je nešto komplikovanija pa da ne gnjavim sad s time, ali, sve u svemu, glavnog junaka, inače čoveka koji je robijao zbog neke vrste ratnog zločina, smeštaju u podmornicu i šalju na opasnu misiju. Podmornica mora da zaroni u okean krvi na neistraženom mesecu, a zadatak mu je najpre da uzme uzorke sa dna gde leže skeleti nekakvih zveri. Usamljeni podmorničar, jasno, kroz krv (koja je ljudska!) ne vidi, te mu je jedini prozor u svet rendgen kojim može samo da pravi fotografije i pomoću njih se skoro naslepo kreće po okeanu, nepoznatnim pećinama i na dnu koje nije stabilno.
Postoje indicije da je čitav taj okean, a možda i mesec, zapravo nekakav organizam. Usput saznaje da je već bilo misija pre njegove i da je to što traži presudno za opstanak ljudi. Međutim, radijacija od rendgena, suludo okruženje, paranoja, kao i skučen prostor počinju da krnje njegov razum.
Na osnovu svega napisanog, da se zaključiti da je film metafora, doduše, vode se polemike o tome. Možda je dva sata malo previše za ovakvu priču i skučeni prostor, ali je Mark dao sjajnu ulogu i pokazao da postoje mlade filmadžijske nade. Vreme će pokazati kako će se snaći s neumitno skupljim projektima, ali eto - 2026. godina donela je neočekivan fenomen i valja ga ispratiti.
Pogledajte video: Premijera filma Gospodar oluje