Koza ga je inspirisala da napiše kultno delo: Preživeo metak u vrat i prvi je u svetu upotrebio izraz "hladni rat", ovo je njegova priča

Džordž Orvel, pravog imena Erik Artur Bler, rođen je na današnji dan, 25. juna 1903, u indijskom gradu Motihariju, tada delu britanskog Raža, a preminuo 21. januara 1950. u Londonu. Njegova porodica pripadala je britanskoj srednjoj klasi.

Orvel je bio izruzetno inteligentno dete, ali nije uživao u privilegijama bogatih školskih kolega. Kao stipendista pohađao je prestižne škole poput St. Cyprian’s i Itona. Tokom boravka u školi često je bio žrtva socijalne diskriminacije i poniženja zbog skromnog imovinskog stanja, što je kasnije uticalo na njegovo razumevanje klasnih podela.

Život u Burmi i povratak u Evropu

S 19 godina pridružio se Indijskoj imperijalnoj policiji u Burmi, gde je služio pet godina. Tokom tog perioda Orvel je svedočio brutalnosti kolonijalne vlasti, što je kod njega izazvalo duboki moralni sukob. Napustio je službu 1927. i odlučio da se posveti pisanju. Ovo iskustvo značajno je oblikovalo njegove političke stavove protiv imperijalizma, što je prikazano u eseju "Vešanje" i romanu "Burmanski dani".

Orvel se 1936. oženio Ajlin O’Šonesi, koja mu je bila velika podrška u karijeri. Par nije mogao da ima dece, ali su 1944. usvojili sina Ričarda Blera. Nažalost, Ajlin je preminula 1945. tokom rutinske operacije, što je Orvela duboko potreslo.

Kasnije, 1949, oženio se Sonjom Braunel, urednicom i intelektualkom, dok je bio teško bolestan. Orvel je u to vreme već patio od tuberkuloze, koja ga je pratila dugi niz godina.

Španski građanski rat

Godine 1936. Orvel je otišao u Španiju kako bi se pridružio republikanskim snagama u borbi protiv fašističkog režima generala Franka. Tamo se borio u miliciji POUM-a (Marksističke radničke stranke jedinstva), gde je ranjen u vrat. Njegova iskustva iz rata, uključujući razočaranje u sukobe između frakcija na levoj strani, opisao je u memoarima "Kataloniji u čast".

Orvel je tokom života često bio lošeg zdravlja. Dok je boravio u Španiji i Burmi, razvio je hronične plućne infekcije, a kasnije mu je dijagnostikovana tuberkuloza. Uprkos bolesti, nastavio je da piše, često u teškim uslovima. Poslednje godine proveo je u sanatorijumu, gde je završio delo "1984.".

Orvel je bio poznat po jednostavnom načinu života, što je uključivalo baštovanstvo, uzgoj životinja i ribolov. Bio je privržen prirodi i voleo je da provodi vreme u izolovanim ruralnim krajevima. Iako je bio skeptičan prema organizovanoj religiji, zanimala ga je moralna i etička dimenzija religijskih pitanja, što je uticalo na neka njegova dela.

Njegova ljubav prema pisanju ogledala se u radnoj etici. Pisao je intenzivno, često dok je bio bolestan i izolovan, što govori o njegovoj predanosti stvaranju literature s političkom i moralnom porukom.

"Životinjska farma" i "1984."

Orvel je svetsku slavu stekao delima koja kritikuju totalitarizam. "Životinjska farma" (1945) je satirična basna koja alegorijski prikazuje događaje iz Sovjetskog Saveza, gde životinje na farmi svrgnu ljudske gospodare i uspostave sopstveni poredak, koji s vremenom postaje jednako represivan.

U galeriji pogledajte kako je izgledalo prvo izdanje romana "1984."

Ono što takođe malo ko zna jeste da je Orvel imao i neobičnog ljubimca koji ga je inspirisao da napiše čuvenu "Životinjsku farmu". U pitanju je koza Mjuriel, a oni koji su čitali ovaj roman, setiće se da je baš koza imala krucijalnu ulogu u tom delu.

Roman "1984." (1949) prikazuje distopijsku budućnost pod vlašću totalitarnog režima predvođenog Velikim Bratom, gde je sloboda mišljenja strogo kontrolisana, a individualnost suzbijena.

Inače, Orvel važi za prvu osobu u svetu koja je upotrebila izraz "hladni rat" koji je iskoristio u svom delu "Ti i atomska bomba", a isti je ostao dalje u istoriji da se upotrebljava za rat između SAD i Sovjetskog saveza.

Video: "Dede mi iz Amerike došle da se bore za Srbiju, a slavni pisac ih izvređao"