Orson Vels mu je zavideo, a u Ivanjici je postavio rekord od 116 špricera za noć: Šta su prijatelji rekli o Pavlu Vuisiću
Izložba posvećena Pavlu Vuisiću otvorena je u ponedeljak uveče u Jugoslovenskoj kinoteci povodom stogodišnjice rođenja jednog od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumaca, u čiju je čast počela i retrospektiva sa čak 42 njegova filma, koja traje do 15. jula.
Vršilac dužnosti direktora Državnog audiovizuelnog arhiva Srbije - Jugoslovenske kinotekeAleksandar Erdeljanović podsetio je na reči oskarovca srpskog porekla Karla Maldena da je Vuisić, s kojim je igrao u filmu "Suton", glumac koji se "ne stvara, nego glumac koji se jednom rađa". Orson Vels je na američkoj televiziji posle "Bitke na Neretvi" rekao da je ljubomoran na dva čoveka - reditelja Akiru Kurosavu i glumca Pavla Vuisića, podsetio je Erdeljanović i ukazao i na ocenu reditelja Alberta Latuade (film "Stepa") da su dva najveća glumca na svetu - Mišel Simon i Pavle Vuisić.
- Pavle Vuisić, čovek s hiljadu lica, nije glumio, već je iskazivao sebe. Njemu nije bila potrebna akademija. Studirao je književnost, zatim pravo, kratko bio novinar, a onda postao statista na filmu, gde ga je zapazio Vojislav Nanović, dao mu kratku repliku u "Čudotvornom maču" i ubrzo postao njegov reditelj. Tokom pedesetih Vuisić je bio zvezda Nanovićevih filmova, naročito s prvom glavnom ulogom u "Tri koraka u prazno", za koju je dobio Arenu u Puli - istakao je Erdeljanović.
Vels mu je u ime ljubavi poklonio svoju šubaru, koja je deo ove postavke. U karijeri dugoj 37 godina snimio je 130 filmova. Posle Živojinovića
je drugi glumac po broju filmova u domaćoj kinematografiji, a umro je sa samo 62 godine.
- Bio je čudan čovek. Ribar, graditelj brodova. Nije voleo pompu ni prijeme. Bio je antikomunista i antititoista. Osobenjak. Voleo je svoje staro društvo, s kojim je voleo da popije. Ali bio je i izuzetno zanimljiva, inteligentna osoba, o čemu govore i njegove pesme, koje je sačuvala njegova supruga Mirjana - rekao je Erdeljanović.
Autorka izložbe Irina Kondić izjavila je da je nastojala da predstavi različite slojeve Vuisićevog stvaralaštva i ličnosti. Početak izložbe čini kratka biografija "Telegrafski izvod iz vlastitog života", koju je Vuisić ispričao Ranku Munitiću u kafani "Kod dva bela goluba" 1984. godine. Prvi put publika može da vidi i kolekciju oružja koje je sakupljao.
Mnogobrojnim posetiocima koji su došli uprkos izuzetno toplom vremenu emitovane su i snimljene video-izjave glumca Bogdana Diklića i reditelja Đorđa Kadijevića o izuzetnoj ličnosti i talentu Vuisića, a obratili su se i prijatelji Kinoteke i sinovi takođe velikih glumaca - Velimira Bate Živojinovića Miljko i Milivoja Miće Tomića Miodrag, podelivši sećanja iz mladih dana kada su bili u kontaktu sa slavnim kolegom svojih očeva. Miodragu je u posebnom sećanju ostalo snimanje serije "Više od igre".
- Paja je od večeri pa sve do jutra provodio vreme u kafani. Uživao je u svom omiljenom piću špricerima. I pre dva dana saznam da u tom restoranu, kafani, prema svedočenju žitelja Ivanjice, niko do sada nije uspeo taj rekord od 116 špricera da obori - ispričao je Tomić, koji je pre svečanog otvaranja pročitao i pesmu velikog glumca.
S Batom je snimio 36 filmova
Miljko Živojinović otkrio je da se Pavle razlikovao od svih drugih očevih kolega.
- Prisustvovao sam mnogim snimanjima na kojima sam mogao da se uverim o tome kakva je on bio ličnost. Paja nije bio čovek koji je tražio pažnju i ljubav, za razliku od svih drugih glumaca. On je bio jako fokusiran na svoju ulogu, na tekst, i kad pogledate ovo lice, kom reditelj ne može da odoli da ga ne angažuje, i da odmah a tim licem ima popunjen ceo kadar i celu scenu. Interesantno je da je Bata najviše zajedničkih uloga ostvario upravo s njim. Ja sam izbrojao 36 zajedničkih filmova - rekao je Živojinović.
