Ako je "Bekstvo iz Šošenka" najbolje snimljeno ostvarenje, "Magla" je najčudnija zverka od svih filmova nastalih po delima Stivena Kinga
Ekranizacije književnih radova Stivena Kinga prilično su raznolikog kvaliteta. King, jedan od najpopularnijih pisaca današnjice, ujedno je i jedan od najplodnijih. Počeo je da piše još 60-ih godina prošlog veka, a novo delo pojavi se na svakih godinu-dve. Na primer, ove godine očekuje se izlazak trećeg romana iz serijala "Talisman".
S godinama se pokazalo da je skloniji dužim formama, njegovi nekad solidno sažeti romani počeli su da se pretvaraju u "cigle". Da li je tako jer je plaćen po količini teksta ili naprosto jer je skriboman, nije na meni da u ovom tekstu cenim. Ali ni u jednoj varijanti njega nije baš jednostavno pretočiti u filmski jezik jer su mu romani, bili oni sa elementima strave ili misterije, zasnovani na komplikovanim odnosima među likovima, najčešće u malim mestima gde se "sve zna", ali uvek postoji nešto mračno ispod. Ali neka pravila postoje. Ukoliko se adaptacije prihvati ozbiljan režiser, rezultati su izvrsni, pa čak i kad King sam nije zadovoljan ishodom, poput "Isijavanja" slavnog Stenlija Kubrika.
Scenarista i režiser Frenk Darabont je svoja tri najvažnija filma snimio po delima Stivena Kinga: "Bekstvo iz Šošenka", "Zelena milja" i "Magla". Koliko su ove filmske adaptacije cenjene dovoljno je ilustrovati činjenicom da se u najvećoj filmskoj bazi podataka, sajtu IMDB, na prvom mestu po ocenama korisnika već decenijama nalazi baš "Bekstvo iz Šošenka".
Da li je "Bekstvo iz Šošenka" zaista najbolji film ikada snimljen, drugo je pitanje; ali činjenica ostaje ko suvereno drži prvo mesto na IMDB-u, ispred dva "Kuma", "12 gnevnih ljudi" i nekih naslova koji su tu sticajem okolnosti. Još jedna zatvorska drama, ovoga puta sa elementima natprirodnog, "Zelena milja", i dan-danas je cenjena među gledaocima. Ali je baš "Magla" možda najčudnija zverka od spomenuta tri Darabontova filma.
"Magla" je snimljena 2007. godine po Kingovoj pripoveci "Izmaglica" iz 1980. godine, dakle izašla je iste godine kad i "Potpaljivačica". Film traje nešto preko dva sata i veoma je dosledan originalnoj zamisli, s tim da je ta zamisao proširena na način kako bi King najverovatnije vodio priču da se odlučio na dužu formu. Tu su brojne Kingove fascinacije. U jednom malom mestu dogodi se jaka oluja i nestanak struje. Stanovništvo, jasno, pohrli u supermarket da se snabde i tu se pojavi neobična magla, a iz magle počinju da se pomaljaju opasna nezemaljska stvorenja.
Nedaleko od gradića je nekakvo vojno postrojenje gde su radili ko zna šta, očigledno su čačkali nešto što nije trebalo i to nešto je prešlo u naš svet. Naravno, ljudi zatečeni u supermarketu su raznih profila, veština, mentalnih sklopova i temperamenata. Kingov talenat da od sve napetijih međuljudskih odnosa napravi uzbudljivu priču ovde dolazi do izražaja i tako zanimljivo izvajani likovi uspevaju da iznenade, iznerviraju i zaplaše, kako čitaoce, tako i gledaoce.
Tenzije su neminovne, a po ko zna koji put se pokazuje da je čovek čoveku najveći neprijatelj, čak i kada su suočeni s pretnjom koja bi baš trebalo da ih ujedini - nečim neljudskim. Ovde primat odnosi lokalna ludača, verski fanatik, čijih je dva minuta došlo i koja vešto koristi da sebe od odbačene i prezrene pretvori u vođu.
"Magla" je bila zamišljena kao crno-beli film, ali je Darabont pod pritiskom studija ipak pristao da ga snimi u boji. Godinama kasnije, izašla je crno-bela verzija. Sam film je potpuno isti, ali je doživljaj potpuno nov, tačno se oseća namera da se oseti šmek starih naučnofantastičnih filmova iz 50-ih i 60-ih. Crno-bela fotografija zamaskira i prilično slabe specijalne efekte koji, zbog budžetskih ograničenja, malo remete napetost originalne verzije, iako se dizajn stvorenja sasvim uspešno oslanja na lavkraftovske vizije kako bi nezemaljski život trebalo da izgleda. I zato je za gledanje "Magle" crno-bela verzija prava stvar.
