Najveći evropski pisac na samrti tražio najboljem prijatelju da uništi njegova dela: Ceo život bio nesrećan, s ocem imao užasan odnos

Franc Kafka rođen je 3. jula 1883. godine u Pragu. Studirao je pravo i radio kao advokat za osiguravajuću kuću. Bio je čudan čovek,retko se smejao i bio je duboko nesrećan. Njegov život obeležio je odnos s ocem, ali i ženama, s kojima nikad nije imao sreće. Danas ga poznajemo kao jednog od najznačajnijih pisaca 20. veka i čoveka čija je popularnost neupitno svetska.

Herman je naučio da u životu ništa neće postići ako se čvrsto ne postavi. Njegov snažan karakter bio je njegovo najjače oružje. Kada mu se rodio sin, Herman je bio oduševljen; njegov potomak neće morati da se bori za socijalni status, već će neopterećeno graditi svoju karijeru i nadmašiti čak i njega.

Međutim, njegov sin bio je malen, skroman, povučen i stidljiv. Često je bio bolestan, a u društvu se nikad nije isticao. Sve to ljutilo je oca, koji je sa sinom godinama imao vrlo loš odnos.

Franc Kafka otišao je na studije prava i upoznao Maksa Broda, vrlo šarmantnog, duhovitog, markantnog i harizmatičnog mladića. Njih dvojica ubrzo su postali prijatelji, a delili su i strast prema književnosti. Maks Brod poznavao je Kafku bolje nego iko, bio mu je jedini pravi prijatelj.

Nesrećan kao samac, nesrećan kao verenik

Tako ga je jednom pozvao kod sebe na druženje. Uz grupu njegovih prijatelja, tamo je bila i devojka Felice Bauer. Ona nije bila neka lepotica iz modnog časopisa, već devojka prosečnog izgleda iz Berlina koja se u to vreme našla u Pragu.

Franc se u nju zaljubio na prvi pogled, ali ljubav joj je izjavio tek u pismima koja joj je slao nakon što se vratila u Berlin. Čini se da je Kafka, premda teški introvert, ipak žudio za ljudskim kontaktom, ali je ipak smatrao da najbolje funkcioniše kad je sam.

Felice i Franc pisali su jedno drugom gotovo svaki dan, ali Kafka je odbijao da se vidi s njom. Uvek je pronalazio neke izgovore poput posla ili porodičnih okupljanja. Napokon su se verili 1914. godine, ali veridba je propala nakon tri meseca jer je Kafka i dalje bio nesrećan. Osećao se zarobljeno i očajno, čak i kada je napokon imao priliku da bude srećan.

1917. Kafka je saznao da boluje od tuberkuloze, bolesti za koju je znao da će ga ubrzo koštati života. Ipak, nastavio je da piše u tim godinama, sve do svoje smrti 3. juna 1924.

Od najboljeg prijatelja tražio da uništi njegova dela

Njegova priča bi se tu i završila, a od njegovih dela možda bismo pamtili tek "Preobražaj", koji mu je bio jedino uspešno delo tokom života. Međutim, na samrti je svoje spise predao Maksu Brodu i rekao mu da ih uništi.

Međutim, on je odlučio da neće ispuniti želju svog starog prijatelja, te je preko svojih izdavačkih veza objavio brojne romane po kojima Kafku pamtimo i danas. Do 1930. godine sva tri Kafkina romana - "Proces", "Dvorac" i "Amerika" - bila su izdata u Evropi.

Nakon Drugog svetskog rata njegova dela stiču svetsku popularnost. Kafku kao inspiraciju navode ljudi poput Nabokova, Garsije Markesa i Borhesa, a njegove knjige objavljene su u svakom kutku sveta. Danas je Kafka među najpoznatijim osobama 20. veka i nesumnjivo je mnogo uticajniji od svog nezadovoljnog oca.

(Kurir.rs/ Index.hr)

Video: Dušan nikad neće iz sela i jedini je poljoprivrednik pisac u Srbiji