"Kritika ga je sahranila, političari su ocenili da je potencijalno opasan, a Rodžer Ejveri ga je pohvalio" Nikola Popević o najkontroverznijem filmu godine
Film "Građanin osvetnik" (Citizen Vigilante) pojavio se maltene niodakle i podigao veliku prašinu. Nemačka je našla način da ga zabrani - nije dobio klasifikaciju za starosno ograničenje, a bez toga ne može u distribuciju. Ilon Mask je napravio presedan i omogućio njegovo gledanje na ličnom nalogu na Iksu tokom 48 sati. Kritika je sahranila film, političari su ocenili da je potencijalno opasan, a Rodžer Ejveri (koscenarista "Petparačkih priča", za šta je dobio Oskara) pohvalio je "Građanina osvetnika" kao hrabar i beskompromisan film, doduše eksploatacijski.
Uve Bol, režiser "Građanina osvetnika", inače Nemac, i sam je vrlo kontroverzan lik. Zloglasan po nizu katastrofalno ocenjenih filmskih adaptacija video-igara s početka dvehiljaditih, neretko je ocenjivan kao najgori režiser svih vremena. Glavnu ulogu igra Armi Hamer, glumac koga su kritika i publika sjajno prihvatili i dobio je niz nominacija za nagrade, ali su mu karijeru poremetile optužbe za seksualno zlostavljanje i razotkrivene poruke s fantazijama o - kanibalizmu. Kako li će mu karijera teći posle filma gde ubija migrante oslobođene tužbe za grupno silovanje? Ko zna.
SKod Bola je uobičajeno da je zanimljiviji cirkus oko njegovih filmova nego sami filmovi. Ipak je reč o čoveku koji je 2006. godine, nakon opšteg kolapsa adaptacija video-igara, izazvao svoje najžešće kritičare na boks-meč. Naravno, išlo mu je naruku to što je amaterski bokser, pa je sproveo u delo tu svoju bizarnu osvetu. U svojim ranim filmovima okupljao je veoma poznata glumačka imena, propasti na blagajnama krpio je (navodno) nekakvom rupom u nemačkim zakonima gde država pokriva troškove ukoliko film ne uspe. Kad se publika pitala kako uspeva da obezbedi velike budžete i sjajne ekipe za te propasti od filmova, Bol je odgovarao da koristi zlato koje su ukrali nacisti.
Ali treba biti iskren pa dodati da je 2009. godine snimio svoja tri najbolja filma - "Razjarenost", "Stoik" i "Darfur". U njima se video zaista razjareni autor, s duboko nihilističkim pogledom na svet, besan na sve i svakoga. Nije time nadomestio vidan manjak talenta, ne izgleda čak ni da se do "Građanina osvetnika" potrudio da unapredi svoju režiju, loš ritam filmova i često besmislene i/ili improvizovane dijaloge. Bolov stav prema filmu, svetu i životu kao da je sažet u naslovu jednog dokumentarca o njemu: "Je***e se svi: Priča o Uveu Bolu". Uzgred budi rečeno, Bol ima doktorat iz književnosti i vlasnik je restorana koji je dobio brojne međunarodne nagrade.
"Građanin osvetnik" je sniman u Zagrebu i našim gledaocima će biti malo čudan doživljaj ovdašnje arhitekture i jezika, pomešan s događajima koji više podsećaju na Francusku ili Belgiju. O samom filmu nema šta mnogo da se kaže, prepun je standardnih Bolovih manjkavosti, a po stilu se nastavlja na trilogiju "Razjarenost" (Rampage), gde je nešto akcije i dijaloga ispresecano vestima s televizije ili klipovima s društvenih mreža. I ovde glavni junak iznosi svoje nihilističko viđenje sveta, a ovoga puta bes je usmeren prema nekontrolisanim migracijama, kriminalu koji uz to ide i slabašnoj kaznenoj politici u Evropi.
Osvetnik nije prikazan kao dobar čovek kome je prekipelo, poput onog iz Bolovog filma "Napad na Vol strit", naprotiv. Reč je o psihopati koji naprosto odluči da, rečima Radovana Trećeg, "pobije go**a i gotova stvar". E sad, što tu neke žrtve dobiju zadovoljenje, a zločinci budu kažnjeni, to mu dođe kao nešto normalno, uzgredno.
Nije čudno što je ovaj film uzburkao duhove. Majstor provokacije uspeo je u svojoj nameri. Koliko zadovoljenje dobija publika? Pa, zavisi od ideološkog stava. Stav, kakav god bio, posle ovog filma svakako neće biti promenjen, a Bol je već najavio i nastavak.
