Ne jurim po svaku cenu nove uloge, već nove izazove: Sanja Mikitišin o filmu "Mačji krik" i seriji "Vere i zavere"

Ne pripada glumicama koje su često u centru pažnje, ali svaki put kada se pojavi na ekranu, ostavi snažan utisak. Sanja Mikitišin pažljivo bira uloge koje imaju šta da kažu, a upravo je takva i Vera iz filma "Mačji krik", junakinja čija je tiha snaga dirnula publiku. U razgovoru za TV Ekran ova dramska umetnica prvi put otvoreno govori o ulozi koja ju je duboko promenila, uspomenama koje je u njoj probudila, povratku serije "Vere i zavere", glumačkom putu koji nije bio nimalo lak, ali i želji da jednog dana spoji glumu i psihologiju.

To je žena koja nije biološka baka deteta, ali ga voli bezuslovno. Šta vas je najviše dotaklo kod tog lika?

- Njena sposobnost da voli bez interesa. Nisam imala priliku da upoznam ženu po kojoj je lik nastao, ali sam znala njenu priču. Tokom snimanja često sam mislila na nju i pokušavala da razumem njenu unutrašnju snagu. Takve žene retko privlače pažnju, a zapravo drže porodice na okupu.

Kada ste prvi put pogledali film, da li ste u Veri prepoznali i deo sebe?

- Zanimljivo je da sam prepoznala svoju majku, a samim tim i sebe. U načinu na koji Vera ćuti, voli i brine o drugima videla sam mnogo toga što sam gledala tokom odrastanja. Tada sam shvatila koliko glumac nesvesno unese deo svog života u svaki lik.

Publika vas i danas pamti po seriji "Vere i zavere", koja se ponovo emituje. Kakav je osećaj vratiti joj se posle deset godina?

- Veliko zadovoljstvo. To je projekat na koji sam veoma ponosna. Kada sam je prvi put gledala posle snimanja, uspela je da me potpuno uvuče kao gledaoca, što nije lako kada ste deo ekipe. Volela bih da je što više ljudi ponovo pogleda, jer mislim da je izuzetno kvalitetna.

Zbog te serije počeli ste da učite nemački jezik. Da li ste očekivali da će vas jedna uloga odvesti u tom pravcu?

- Nisam. Tokom rada sam shvatila da mi taj jezik veoma prija, pa sam nastavila da ga učim. Danas sam na nivou A2 i želim da napredujem. Verovatno tome doprinosi i moje poreklo, jer u porodici imam ukrajinske (galicijske) korene koji su čvrsto povezani sa Austrougraskom.

Vaš profesionalni put nije bio jednostavan. Igrali ste u manjim pozorištima pre nego što ste stigli u Srpsko narodno. Koliko vas je to oblikovalo?

- Mnogo. U manjim sredinama dobijete velike zadatke i vrlo brzo naučite zanat. Naučila sam da se ne plašim izazova i da nikada ne prestanem da radim na sebi. To iskustvo mi je kasnije mnogo značilo kad sam došla u veliko pozorište.

Delujete kao osoba koja stalno traži nove izazove. Privlači li vas režija?

- Ne. Više me zanimaju psihologija i rad sa mladima. Verujem da gluma može mnogo da pomogne ljudima da upoznaju sebe i volela bih da jednog dana spojim te dve oblasti.

Mnogi mladi glumci danas otvoreno govore o tremi i nesigurnosti. Da li je to nešto što razumete?

- Naravno. Mnogo je lakše govoriti kroz lik nego u svoje ime. Kada izađete pred publiku kao vi, sami, bez maske, to ume da bude mnogo zahtevnije. Ali to je iskustvo koje dolazi s godinama i radom na sebi.

Glumci preko leta snimaju serije. Kako ćete ga vi provesti ove godine?

- Jednostavno, postoje periodi kada imate mnogo posla i periodi kada ga ima manje. To prihvatam kao prirodan tok ovog posla. Ne sedim skrštenih ruku - učim, razvijam nova interesovanja i verujem da će doći nove uloge u pravom trenutku.

Posle svih godina na sceni, šta je za vas gluma?

- Gluma je moj način da živim više života. Ona nije beg od stvarnosti, već prostor u kojem mogu da istražujem emocije, ljude i sebe. Svaka uloga me nečemu nauči i zbog toga verujem da je gluma jedna od najvažnijih životnih lekcija koje sam dobila.

 Bonus video: Hurem ili Kosem