Putovanje kao način da razumemo druge i sebe: Vladimir Pištalo o knjizi "Luke"

U knjižari Delfi SKC u Beogradu predstavljeno je drugo izdanje putopisne knjige "Luke" jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca Vladimira Pištala. Knjiga, objavljena u zajedničkom izdanju Lagune i Agore, deo je edicije "Izabrana dela Vladimira Pištala", a novo izdanje dopunjeno je osvrtima uglednih književnih kritičara.

"Luke" su već ovenčane nagradom "Ljubomir P. Nenadović" za najbolju putopisnu knjigu, a Pištalo je istakao da putopis za njega nikada nije bio puko beleženje destinacija, već način upoznavanja sveta i ljudi.

– Moj odnos prema putopisima je neutilitaran. Ne putuje se da bi se nešto prodalo ili kupilo, već da bi se nešto saznalo i da bi se život video iz drugih prozora. Monteskje je to nazivao „slučajnosti rođenja“ – šta bi bilo da smo rođeni u Portugalu ili Vijetnamu – rekao je Pištalo.

Pisac je dodao da su njegove najvažnije putopisne knjige "Odiseja", "Alisa s druge strane ogledala" i "Guliverova putovanja“, naglasivši da je putovanje pre svega čin empatije.

– Ne zanima me koliko košta jakna ili giros. Zanima me taj suštinski prolazak kroz zidove, trenutak kada u drugom prostoru pronađete nešto što kao da je oduvek bilo namenjeno upravo vama – rekao je autor.

Govoreći o Pištalovom stvaralaštvu, Nenad Šaponja ocenio je da pisac svakom novom knjigom uspeva da iznenadi čitaoce.

– U "Lukama" se prepliću različite percepcije sveta, znanje i emocije. Čitalac dobija privilegiju da svet posmatra Pištalovim očima, a završni tekst knjige prevazilazi okvir putopisa i prerasta u svojevrsni manifest – istakao je Šaponja.

Prof. dr Mina Đurić naglasila je da je jedna od ključnih vrednosti knjige ideja povezanosti, koju simbolizuju upravo luke.

– Pištalo piše o Beogradu, Budimpešti, Njujorku, Nju Orleansu i drugim gradovima, stvarajući mrežu susreta među ljudima, kulturama i književnim tradicijama. Ova knjiga počiva na dubokom humanističkom poverenju u mesta koja nas povezuju i u književnost kao zajedničku luku – rekla je Đurićeva.

Ona je ocenila da "Luke" pomeraju granice putopisnog žanra, spajajući liriku, esej, humor i erudiciju, zbog čega bi se, kako je navela, mogle posmatrati kao svojevrsna „portoliteratura“.

Na kraju razgovora Pištalo je podsetio na reči Miloša Crnjanskog da niko ne može ostati isti nakon što vidi Veneciju.

– Mesta koja vidimo menjaju nas i menjaju naše oči, našu sposobnost viđenja – rekao je pisac.

Odgovarajući na pitanje koja su ga putovanja najviše oblikovala, priznao je da sa Buenos Ajresom nije odmah uspostavio vezu.

– Nisam kapirao Buenos Ajres i to sam priznao. Neka mesta nam se obraćaju, a neka ne. Sa Lisabonom sam odmah uspostavio posebnu vezu, dok me je Buenos Ajres inspirisao tek kroz tango, o kojem sam kasnije napisao esej – zaključio je Vladimir Pištalo.