Umro Goce Todorovski

Severna Makedonija, njena kulturna javnost i pozorišna scena danas se opraštaju od jednog od svojih najvećih i najomiljenijih glumaca. Preminuo je Goce Todorovski - legenda makedonskog glumišta, čovek čiji su prepoznatljivi humor, neponovljiva harizma i izvanredan glumački talenat decenijama osvajali srca publike, piše kurir.mk.

Goce Todorovski je rođen 30. aprila 1951. godine u Kičevu. Detinjstvo je proveo u periodu kada su makedonsko pozorište i televizija doživljavali značajan uspon, a upravo se ljubav prema sceni kod njega razvila još u najranijem dobu.

Osnovno i srednje obrazovanje završio je u Skoplju, gde se kasnije upisao na Višu muzičku školu, na odseku za glumu. Diplomirao je 1976. godine, u generaciji koja će kasnije ostaviti značajan trag u makedonskoj pozorišnoj umetnosti.

Počeci glumačke karijere

Još kao student pokazao je izuzetan talenat. Pre zvaničnog zaposlenja, honorarno je nastupao u nekoliko predstava Dramskog teatra u Skoplju, gde su odmah primetili njegov prirodni komičarski temperament, scensku disciplinu i sposobnost da sa minimalnim sredstvima stvori upečatljiv lik.

Godine 1978. postaje redovni član ansambla Dramskog teatra - institucije u kojoj će izgraditi svoju najveću i najznačajniju glumačku karijeru.

Dramski teatar - njegova matična scena

Tokom više od četiri decenije rada u Dramskom teatru, Goce Todorovski je ostvario 43 scenske uloge u predstavama iz domaće i svetske dramske literature.

Iako ga javnost najčešće prepoznaje po komičnim likovima, njegove kolege i teatrolozi naglašavaju da je iza te lakoće stajala izvanredna glumačka tehnika. Bio je glumac koji je umeo:

• da stvori složen karakter u samo nekoliko rečenica;
• da koristi preciznu mimiku i govor;
• da improvizuje bez narušavanja dramske strukture;
• da bude podjednako ubedljiv i u ozbiljnoj dramskoj ulozi.

Njegovi nastupi odlikovali su se prirodnošću, inteligentnim humorom i izuzetnim osećajem za ritam, što ga je činilo jednim od najprepoznatljivijih komičara u makedonskom pozorištu.

Najpoznatije pozorišne uloge

Među ulogama po kojima ostaje upamćen su:

• Pantagruel - „Panurgij“
• Lel Male - „Jadigar“
• Ringo - „Čija si“
• Ćorle - „Kumovi“
• Glumac - „Let u mestu“

Ove predstave su godinama bile deo najgledanijeg repertoara, a mnoge su izvedene stotinama puta. Jedan od prvih velikih uspeha doživeo je ulogom Candea u „Solunskim patrdijama“, za koju je dobio nagradu za najbolju mušku ulogu.

Goce se prisećao tog perioda:

„Solunski patrdii je igrana 21 godinu. Počeo sam kao mlad sa Sabinom Ajrulom, igrali smo dečka i devojku. Ostareli smo i opet smo igrali zaljubljene Candea i Fatime. Premijera je bila 1979. godine, a sledeće su mi dodelili nagradu za najbolju mušku ulogu. Iako Cande nije bio glavni lik, po veličini teksta bio je negde peti po redu mislim, ja sam zajedno sa Vančom uspeo da ulogu napravim glavnom i da se predstava pamti po Candeu.“

Televizija i film

Pored pozorišta, Goce Todorovski je postao jedno od najprepoznatljivijih lica Makedonske televizije kroz serije, drame, humorističko-satirične emisije, novogodišnje programe i dečije emisije.

Iako je život posvetio pozorištu, ostavio je dubok trag u kinematografiji u filmovima kao što su: „Srećna Nova ’49“, „Vikend mrtvaca“, „Vreme, život“, „Agencija usamljenih srca“, „Bitoljske lakrdije“ i čuvene „Makedonske narodne priče“.

Poseban pečat ostavio je u kultnom filmu „Srećna nova ’49“, koji je bio jugoslovenski kandidat za Oskara 1987. godine.

Goce je o ovom filmu govorio:

„Srećna nova je snimljen 198... i neke, već se ne sećam tačno. Ja sam već bio poznat kao Goce Todorovski - glumac. Ja sam bio prvi drug glavnog lika, Svetozara Cvetkovića, bio sam jedan od tabača u bandi, bio sam najniži, a žilav. Specijalnost mi je bila da udaram glavom.“

Replike poput „Izvini Pigi, moralno beše“ i „Istok nas je otpisao, Zapad nas ne zapisuje“ ostale su u svakodnevnom govoru generacija.

O snimanju čuvene scene, Goce je rekao:

„Izvini Pigi, moralno beše, ja ceo krvav, iskršen od batina, morao sam da mu izvadim metke iz pištolja. Kakva scena je to bila, kada se snimalo bila je hladna zima, ja ceo raskrvavljen, još uvek pamtim ukus veštačke krvi, kao isitnjena cigla, mene su bacali, dole je bila napravljena jedna barica, ja mokar, napolju hladno, pa i Pigija su isprebijali...“

Takođe je podelio i jednu anegdotu sa seta:

„Dok smo snimali u jednoj pustari, pored napuštenog rudnika, scenu sa razmenom penicilina, Svetozar - glavni lik je radio sklekove, a ja sam mu tobože brojao. Istovremeno sam urinirao pored jednog drveta. Došao je jedan pas i režiser je odlučio da mu baci hranu kako bi se pas tuda vrteo. Ali, dok sam ja mokrio, pas je prošao gde nije trebalo i odmah otišao kod Pigija, koji je radio sklekove, i prošao mu ispod brade kod usta. Umazao ga je urinom. A u to vreme nije bilo onih američkih sistema da pritisneš i da teče urin, nego sam pre snimanja pio kiselu vodu i sokove da bih imao punu bešiku... ha, ha, ha.“

U filmu „Vikend mrtvaca“ (1988) ostao je upamćen kao Kirca moler:

„’Vikend mrtvaca’ je posebna priča, to je jedna od najkultnijih i najgledanijih predstava, pa potom i film. Ja sam zajedno sa Čoretom - Blagojem Čorevskim, glumio molere. Ta scena je trebalo da traje 12 minuta, ali smo je našom izvedbom napravili da traje pola sata. Čak su nam dopisali scenu u drugom delu filma samo da bismo se pojavili ponovo.“

Stil, priznanja i nasleđe

Kritika ga je opisivala kao glumca koji nikada ne preteruje, gradi humor kroz karakter, ima savršenu dikciju i redak osećaj za tajming. Bio je podjednako voljen od strane pozorišne, televizijske i dečije publike.

Dobitnik je brojnih priznanja, a kruna njegove karijere bila je Nagrada za životno delo na Makedonskom pozorišnom festivalu „Vojdan Černodrinski“.

Goce Todorovski ostaje u makedonskoj kulturnoj istoriji kao jedan od onih koji su obeležili razvoj savremenog glumišta. Njegovo delo će nastaviti da živi kroz nezaboravne likove koje je stvorio, ostajući inspiracija budućim generacijama.

Iskreno saučešće porodici, prijateljima i kolegama.

(Kurir.rs/ Kurir.mk)

Video: Sahrana Andrije Bajića