Više od spektakla: Nolan nije snimio film o Odiseju, već o svakome od nas

Skoro tri hiljade godina živi Homerov ep, priča o hrabrosti, časti i iskušenju, priča o ljudskoj prirodi i hiru bogova, priča koja je sada ispričana objektivom filmske kamere i prevazilazi okvire svega što je čovek do sada iskusio. Reditelj vizionar Kristofer Nolan predstavlja nam epski spektakl koji pomera granice filmske industrije, hrabro čineći ono što niko pre njega nije. Inspirisan jednim od najvećih dela svetske književnosti, Nolan pred našim očima oživljava legendu o kralju Itake koji pokušava da se vrati kući, o čoveku koji prevazilazi iskušenja da bi pronašao put do sebe. Spektakl, za koji se i u srpskim bioskopima traži karta više, za Kurir analizira Božidar Radojčin, direktor Helenske fondacije za knjigu i kulturu u Srbiji, koji je magistrirao na "Odiseji".

O Homeru je napisano bezbroj studija i analiza, pa se može steći utisak da je o njegovim epovima već sve rečeno. Ipak, svaka nova epoha u njima otkriva nešto novo. Velika književnost se ne završava trenutkom kad je napisana - ona počinje svaki put kada joj se ponovo vratimo.

Upravo zato Nolanova ekranizacija "Odiseje" nije pokušaj da zameni Homerov ep, već da s njim započne novi razgovor. Njeno najvažnije pitanje nije kako prikazati Kiklopa, Sirene ili Kalipso, već kako danas razumeti Odiseja.
Nolanov junak nije samo čovek koji se vraća na Itaku. On je čovek koji se vraća svetu koji je pomogao da se promeni i koji mora da se suoči s posledicama sopstvenih izbora. Njegovo putovanje nije samo povratak kroz prostor već unutrašnji put od junaka slave ka čoveku odgovornosti.

Trojanski rat predstavlja početak tog preobražaja. Trojanski konj, simbol Odisejeve genijalnosti i lukavstva, istovremeno postaje simbol posledica ljudske oholosti. Odisej odlazi u rat verujući u moć razuma i strategije, ali se vraća kao čovek koji shvata da postoje greške koje se ne mogu izbrisati i pobede koje nose visoku cenu.

Njegova najveća snaga ujedno postaje i njegova najveća slabost. Posle pobede nad Kiklopom prvi put postaje jasno da svaka pobeda nosi posledice. Upravo od tog trenutka započinje niz iskušenja kroz koja će Odisej, umesto s čudovištima, sve više morati da se suočava sa sopstvenim izborima i prošlošću.

Kod Nolana najveće opasnosti više nisu samo čudovišta. Sirene predstavljaju susret s ratnim sećanjima i izgubljenim ljudima, dok Kalipso simbolizuje iskušenje zaborava - mogućnost da čovek pobegne od bola odričući se dela sopstvenog identiteta. Odisej postepeno shvata da smisao nije u životu bez patnje, već u prihvatanju patnje zarad doma, porodice i pripadnosti.
Važno mesto zauzima i odnos čoveka i bogova. Iako bogovi utiču na ljudske sudbine, Nolan naglašava da čovek sam mora prihvatiti odgovornost za svoje izbore. Zato Odisejeva konačna pobeda nije osvajanje novog sveta, već pronalaženje sopstvenog mesta u njemu. Povratak na Itaku nije povratak nepobedivog ratnika, već čoveka koji mora ponovo da izgradi svoj identitet. Grčka reč nostos označava mnogo više od dolaska kući - ona predstavlja obnovu veze sa onim što čoveka određuje. Odisej se ne vraća samo kraljevstvu već Penelopi, Telemahu i sebi.

Pogledajte kadrove iz filma "Odiseja"

Najveća vrednost Nolanove Odiseje nije u tome što donosi novu verziju poznate priče, već što potvrđuje da Homer i danas govori savremenom čoveku. Odisej ostaje simbol čovekovog večnog traganja za smislom, odgovornošću i osećajem pripadnosti.

Književnost i film

U tome se nalazi i trajna vrednost helenske kulture. Ona nije samo nasleđe prošlosti sačuvano u knjigama i muzejima. Ona živi svaki put kad antički tekstovi ponovo započnu razgovor sa savremenim čovekom - kroz književnost, jezik, umetnost i film. Upravo zato nova čitanja Homera nisu udaljavanje od tradicije, već dokaz njene životnosti.

Odisejeva veličina ne leži u tome što nikad nije grešio, već u tome što je imao snage da prihvati sopstvene greške i, uprkos njima, pronađe put nazad. Jer najveće čovekovo putovanje nije preko mora, već kroz samoga sebe. Dokle god budemo pokušavali da razumemo ko smo i gde pripadamo, Odisej će nastaviti svoje putovanje - i Homer će nam se iznova vraćati - završava svoju analizu Božidar Radojčin.