Posle Betmena i Supermena crta Karađorđa! Stevan Subić dočaraće vođu Prvog srpskog ustanka u velikom strip-izdanju
Nakon više uspešnih godina rada za najveće svetske strip-izdavače (poput američkog "DC komiksa", za koji je uradio naslove o Betmenu i Supermenu), čuveni srpski strip-autor Stevan Subić vraća se domaćim temama i motivima iz srpske nacionalne istorije. U saradnji s vodećom regionalnom izdavačkom kućom "Čarobna knjiga", Subić je počeo rad na kapitalnoj grafičkoj noveli "Karađorđe".
- Nakon godina rada na najvećim svetskim franšizama i s najvećim svetskim izdavačkim kućama, osetio sam snažnu potrebu da se vratim kući i ispričam priču koja je, slobodno to već sada mogu reći, sa mnom godinama. S velikim zadovoljstvom najavljujem saradnju sa ovim dragim prijateljima i našim najvećim izdavačem, "Čarobnom knjigom", na mojoj novoj autorskoj knjizi, grafičkoj noveli "Karađorđe" - poručio je Subić u videu na Fejsbuk stranici izdavača i nastavio:
- Ovo nije bajka. Ovo je surova, duboka, dramatična, psihološka drama o čoveku koji je raspalio plamen slobode na Balkanu, mitu i ceni te slobode. Delo u potpunosti nastaje u crnobeloj tehnici, ekspresivno, onako kako epoha, surovost istorijskog trenutka i Evrope tog vremena, na prvom mestu, ličnost Voždova od mene iziskuju. Nadam se da ćete uživati.
Objavljeni su i prvi crteži.
- Ovo je tema koju nosim sa sobom godinama i tokom rada na Konanu uveliko sam razmišljao o ovoj knjizi, te je odjek toga sačuvan i u rešenju Konanovog pojasa, koji sam sačinio kao omaž ustaničkom silaju. Istorija se ovde susreće sa veoma ekspresivnom atmosferom kakvu tema Prvog srpskog ustanka i sama Voždova ličnost zahtevaju. Rad na ovoj knjizi za mene predstavlja autorski izazov prvog reda, a partnerstvo sa "Čarobnom knjigom" garantuje da će ovo izdanje pomeriti granice domaćeg i evropskog stripa - zaključio je autor.
Grafički dizajner, ilustrator i scenarista iz Zrenjanina od 12. godine oprobavao se u različitim umetničkim medijima. Danas uspešno radi sa "DC komiksom". Posle velikog uspeha s Konanom i Tarzanom, a posebno onog planetarnog sa Zagonetačem, naš najtraženiji strip-crtač nastavio je avanturu s čuvenom kompanijom u svetu Betmena, pa se našao na teškom zadatku - da predstavi zloglasnog Pingvina, a nedavno je došao i Supermen. U jednoj od upečatljivijih scena pojavljuje se ispred Hrama Svetog Save, čime Subić ne samo što ispisuje istoriju srpskog stripa već i stvara snažan simbolički trenutak - susret globalnog mita i lokalnog prostora, univerzalnog junaka i lične umetničke geografije. On je nedavno bio gost Monda i njihovog podkasta, gde je govorio o svom uspehu, karijeri i zanimljivoj životnoj priči.
- I dalje radim i tradicionalno jer smatram da je zanatski najvažnije zapravo ostati u papiru, on tom svojom nepredvidivošću i posebnom teksturom stimuliše autora i autorku da uči o sebi na prvom mestu, da razvija sopstveni stil. Korišćenje tehnologije uljuljkava osobu i čini je da o sebi misli kako zna mnogo više nego što stvarno zna. Ima dosta razloga zašto je tako. Ne samo zbog toga što postoji čuveni "undo" na tabletu, ili kako već, već i što postoje određeni plaginovi, postoje braševi koji simuliraju neke stvari. Dakle, nešto što na papiru ne biste izveli, vi lako postižete digitalno. A to znanje koje se radi na papiru ne dolazi baš niotkuda, ono se stiče i ima svoju težinu, razloge i koren - ispričao je Subić.
Istorija u Srbiji: Strip doneli Zmaj i Uroš Predić
Strip kod nas ima svoju vernu publiku, a nove naslove donose "Makondo", "Veseli četvrtak" i "Čarobna knjiga".
- Strip u Srbiji nije nastao sa mnom, niti je nastao malo pre mene. On je nastao pre više od 120-130 godina. I to je doneo Jovan Jovanović Zmaj, kao utemeljivač stripa u Srbiji, uz Uroša Predića - nešto što je drevna prošlost srpske umetnosti, ali, nažalost, zanemarena. I to je ono što bih ja hteo, kao neko ko se bavi ovom umetnošću, da probam da vratim reputaciju koju je on imao između ratova - otkrio je Subić gostujući na Mondu.
Bonus video: Stripovi