"Beograd me je oduševio toplinom ljudi, ali i atmosferom" Akis Petrecikis u ekskluzivnom razgovoru otkriva šta ga je oduševilo u Srbiji

Jedan od najpopularnijih televizijskih kuvara u Evropi, Akis Petrecikis, vraća se s novim epizodama serijala "Pecite sa Akisom", čija peta sezona premijerno stiže 4. avgusta, utorkom u 13 časova, na kanalu 24Kitchen. Novi recepti donose spoj grčke tradicije, mediteranskih ukusa i modernih ideja, ali i onu prepoznatljivu toplinu zbog koje milioni gledalaca godinama rado kuvaju zajedno sa ovim majstorom gastronomije.

Peta sezona "Pecite sa Akisom" ponovo spaja raskošna glavna jela i deserte. Šta ste želeli da gledaoci ovog puta ponesu iz vaše kuhinje?

- Želeo sam da ljudi shvate da dobra hrana ne mora da bude komplikovana. Ponekad mislimo da su najbolji recepti oni koji zahtevaju mnogo sastojaka ili posebne tehnike, a često je upravo suprotno. Najlepša jela nastaju od jednostavnih namirnica koje pripremamo s pažnjom. Ove sezone želeo sam da ponudim recepte koji će biti podjednako lepi za porodični ručak, okupljanje prijatelja ili malu proslavu kod kuće. Hrana ima neverovatnu moć da povezuje ljude i voleo bih da svaka epizoda inspiriše nekoga da pozove drage osobe za sto.

Nedavno ste boravili u Srbiji i družili se s fanovima, novinarima i influenserima. Kakve utiske nosite iz Beograda?

- Bio je to jedan od onih događaja koji vas podsete zašto volite svoj posao. Osetio sam iskrenu energiju ljudi koji zaista uživaju u kuvanju. Mnogi su mi prilazili s pričama kako godinama spremaju recepte koje su videli u mojim emisijama. To je nešto što ne može da se opiše. Beograd me je oduševio toplinom ljudi, gostoprimstvom i atmosferom koju ima. Osećao sam se kao da sam među prijateljima koje dugo poznajem. Takvi susreti ostaju mnogo duže u sećanju od bilo kog televizijskog snimanja.

Kada biste morali da uporedite srpsku i grčku gastronomiju, šta biste rekli da ih najviše spaja, a po čemu se razlikuju?

- Mislim da nas pre svega spaja način na koji doživljavamo hranu. I u Grčkoj i u Srbiji obrok nikad nije samo nešto što pojedete na brzinu. To je trenutak kad se okupljaju porodica i prijatelji, kada razgovarate, smejete se i delite vreme jedni sa drugima. To mi je možda i najveća sličnost. Naravno, postoje razlike u sastojcima i tehnikama pripreme. Grčka kuhinja se više oslanja na maslinovo ulje, ribu, morske plodove i mediteransko začinsko bilje, dok je srpska bogatija jelima od mesa, sporije pripremljenim specijalitetima i snažnijim ukusima. Ali ono što me je oduševilo jeste koliko obe kuhinje imaju dušu. U obe se oseća da recepti nisu nastali zbog restorana ili televizije, već su se prenosili kroz porodice generacijama. Upravo takva hrana je ona koju najviše volim.

Vaši recepti deluju veoma pristupačno, iako izgledaju kao da dolaze iz vrhunskih restorana. Da li je to bila ideja od samog početka?- Apsolutno. Nikad nisam želeo da ljudi pomisle kako nešto ne mogu da naprave kod kuće. Najveći kompliment koji mogu da dobijem jeste kada mi neko kaže: "Nisam verovao da umem da napravim ovaj kolač, ali uspeo sam." Tada znam da sam uradio pravu stvar. Kuvanje treba da bude zadovoljstvo, a ne stres. Ako se ljudi opuste i uživaju u procesu, rezultat će gotovo uvek biti dobar.

Danas se recepti često gledaju u kratkim video-formatima na društvenim mrežama. Da li je zbog toga teže zadržati pažnju publike?

- Način na koji gledamo sadržaj jeste drugačiji, ali se suština nije promenila. Ljudi i dalje žele iskrene priče. Ako vide da zaista uživate u onome što radite, ostaće uz vas bez obzira na format. Naravno da društvene mreže traže brzinu, ali televizija i dalje pruža prostor da objasnite svaki korak i podelite iskustvo. Ta dva sveta mogu lepo da funkcionišu zajedno.

Poznati ste po tome što uvek kuvate sa osmehom. Da li postoje dani kad vam se jednostavno ne ulazi u kuhinju?

- Naravno da postoje. I ja sam čovek kao i svi drugi. Ali čak i tada pokušam da napravim nešto jednostavno. Kuvanje me opušta. To je moj način da usporim i udaljim misli od svakodnevnih obaveza. Ne mora svaki obrok da bude spektakularan. Nekad je dovoljno da napravite dobru pastu ili kolač koji će obradovati porodicu. Upravo u tim malim trenucima krije se najveća lepota.

Šta ste tokom svih ovih godina naučili od svojih gledalaca?

- Da ljudi ne traže savršenstvo. Traže iskrenost. Kad nešto ne uspe iz prvog pokušaja, važno je da pokušate ponovo. Kuvanje je proces učenja i upravo nas zato toliko podseća na život. Greške nisu razlog da odustanemo, već prilika da sledeći put budemo bolji. To je lekcija koju svakodnevno nosim sa sobom.

Kad biste morali da opišete mediteranski način života jednom rečenicom, kako bi ona glasila?

- Rekao bih da je to umetnost da pronađete vreme za ljude koje volite. Hrana je važna, ali nije najvažnija. Najlepši recepti ne nastaju u kuhinji, već za stolom oko kojeg se okupljaju porodica i prijatelji. Kad imate taj osećaj zajedništva, svaki obrok postaje poseban.

Šta biste voleli da publika oseti dok bude gledala novu sezonu?

- Voleo bih da se ne plaše da eksperimentišu i da kuvaju s više samopouzdanja. Nije važno da li spremate jednostavan kolač ili veliko porodično slavlje. Važno je da u tome uživate. Hrana ima neverovatnu moć da stvara uspomene koje ostaju ceo život. Ako nova sezona inspiriše nekoga da prvi put napravi recept za svoju porodicu ili da pozove prijatelje na zajedničku večeru, mislim da smo postigli mnogo više od dobre televizijske emisije. Jer na kraju dana, najbolji obroci nisu oni koje pamtimo po ukusu, već po ljudima s kojima smo ih podelili.

Nekoliko zanimljivosti o Akisu

Sarma ili dolmades?

- Sarma. Obožavam dolmades, ali dobra sarma je pravo malo remek-delo.
Ćevapi ili suvlaki?
- Suvlaki, ali priznajem da su me srpski ćevapi ozbiljno namučili da donesem odluku.
Ajvar ili caciki?
- Ajvar! Bio sam prijatno iznenađen koliko je ukusan i koliko različitih jela može da upotpuni.
Rakija ili uzo?
- Uzo, jer me podseća na leto i grčka ostrva, ali posle posete Srbiji imam mnogo veće poštovanje prema rakiji nego ranije.
Beograd ili Atina za vikend s prijateljima?
- Oba grada imaju neverovatnu energiju. Ako želim da budem kod kuće - Atina. Ako želim da me ljudi ponovo iznenade gostoprimstvom i odličnom hranom - Beograd. Nadam se da ću imati priliku da se vratim veoma brzo.

(Nikola Dražović / TV Ekran / Kurir.rs)