"Nagrade od kolega za ženu su najsrećniji trenuci u životu" Milica Konstantinović o pobedi u Banji, nastavku "Hajduka" i seriji "Marina i Futa"

Dramaturg, scenarista i doktor nauka u oblasti teorije umetnosti i medija Milica Konstantinovićđ imala je poseban razlog za slavlje na jubilarnom 50. Festivalu filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji. Film "I u dobru i u zlu", nastao prema njenoj drami "Sokin i Bosina", osvojio je prvu nagradu žirija, ali i priznanje novinara. Istovremeno, na festivalu je predstavljen i film "Hajduk u Beogradu", nastao po romanu Gradimira Stojkovića, na kojem je radila kao scenaristkinja. U razgovoru za Kurir govori o brojnim izazovima svog posla.

- To su profesionalna priznanja koja time što dolaze od ljudi poput Svetislava Basare, Biljane Maksić, Miloša Jankovića, Ljubomira Radanova i ostalih imaju još veći značaj i težinu. Kad tako ozbiljna imena u našoj kulturi daju pečat nečemu što radite, onda znate da to nije bilo samo vaš afinitet ili želja i potreba, već je to potvrda da je u pitanju poziv i da je trud opravdan. Profesionalna priznanja za ženu jesu najsrećniji trenuci u životu, jer tada, da citiram glavnu junakinju filma "Mileva": "Nestaje osećaj da mora da bira između razuma i osećaja i da je samim tim podržana i zaštićena od strane svoje zajednice i sredine kojoj pripada".

Na festivalu su se našla dva filma na kojima ste radili. Deluje kao da se sve dogodilo odjednom.

- Bavim se ovim poslom već 20 godina. "Hajduk" je napisan 2017, dugo je trebalo da se snimi, a što se tiče filma "I u dobru i u zlu", scenario je rađen prema mojoj drami "Sokin i Bosina", koja je igrana u pozorištu preko 200 puta. Igrom slučaja oba filma su na festivalu.

Šta je teže pretočiti u film, predstavu ili roman?

- Roman, definitivno.

Kakav je bio vaš susret s Gradimirom Stojkovićem kad ste ga upoznali?

- Bio je povučen čovek, koji je delovao usamljeno i razočarano u društvo. Očekivala sam nešto drugačije, jer su mu romani puni svetla, ljubavi i radosti, a kad sam upoznala pisca, delovao je kao da su mu ideali pali u vodu. Tužno je, jer koliko god da su nerealni, ideali treba da postoje. Gledali smo da ih vratimo kroz film. S druge strane, Gradimir je bio i izuzetno duhovit i nežan, čovek osetljive prirode, kog je bolela svaka gramatička greška u scenariju.

U filmu "I u dobru i u zlu" ne gledamo glumce iz predstave?

- Podela u pozorištu traje duže od deset godina i tu su Miloš Đorđević, Ljiljana Blagojević, Kalina Kovačević, Vesna Stanković. Toliko dugo igraju da su godinama premašili svoje uloge. Zato smo uzeli Galu Videnović, jer ona odgovara godinama lika. Pošto je to vodvilj pisan za pozorište s puno gegova i humora, koji je direktan i napadan, bilo mi je interesantno da vidim kako će reditelj Vlada Aleksić da priđe likovima.

Šta vam je bilo najzanimljivije u radu s Vladom?

- To što on vraća likovima njihovu realnost, a zadržava komiku vodvilja. Radili smo zajedno na scenariju, pa smo neke scene koje su nam bile izuzetno duhovite malo umirivali, dok smo, recimo, na neku drugu stranu vizuelnim sredstvima pojačavali komiku. Baš smo se igrali. Vlada je maestro.

U oba filma postoji i tema odnosa sela i grada.

- Sela su srce, a gradovi su, kako kažu, um naroda. I ako su te dve stvari u zavadi, to nije dobro. Možda je dobro da se za jačanje nacionalnog identiteta i kolektivne svesti ta dva što više približe.

Zašto ste za film "I u dobru i u zlu" birali balet?

- Zato što je prilično u krizi. Glavni junak je baletan, a njegova žena je korepetitor, ali bez posla, pa radi kao vozač kamiona. Suština je da je umetnost u krizi.

Koliko su vam razgovori s ljudima koji su poznavali Marinu i Futu pomogli u pisanju serije "Marina i Futa"?

- Dali su nam materijal da se napravi priča. S druge strane, i želje likova koji će se tu naći dominiraju nad realnošću. Ono što je njima genijalno ne daju da se prikaže. Tu smo se malo kosili sa zahtevima, ali smo oprezno pristupali i sve živote prikazali kroz prizmu rada Marine i Fute.

Koliko se tokom rada promenilo vaše mišljenje o Marini?

- Marina je bila neverovatna žena. Nikad nisam čula toliko pohvala o nekome. Ko god je pričao o njoj, smatrao ju je guruom, ženom koja mu je stvorila karijeru, koja je imala viziju, koja je mogla da predvidi budućnost, da pogodi nečiji karakter, da mu napravi tačno onakvu pesmu kakva mu treba da ga vine u nebesa. Marina je bila jedinstvena pojava i njeni tekstovi su duboki. Ne znam da li će se ikad ponoviti Marina na ovim prostorima. Ali, kao i svaki čovek, i ona je imala svoje tuge i probleme. Tu smo prilazili s ljudske strane i gledali da budemo nežni.

Da li ćete se baviti i njenom tragedijom?

- Ne. Produkcija smatra da ona to ne bi volela. Nije bila lik koji se bavi tragedijom na taj način. Bila je duhovita i njoj je sve bilo duhovito. Gledaćemo da i serija bude u skladu s njenim i Futinim senzibilitetom.

Milica Janevski igra Marinu. Kako vam deluje ono što ste dosad videli?

- Milica je odlično odigrala ulogu, kao da gledate Marinu. Ljudi su plakali na snimanju. Verujem da će i gledaoce ganuti.

Da li ste osetljivi na to kad reditelj izbaci neku vašu scenu?

- Ne, uopšte. Scenario je deo kolektivnog rada. Možete da ga napišete, ali mora da dođe producent i kaže šta može, a šta ne, a potom i reditelj.

Scene iz filma "Hajduk u Beogradu"

A kad glumci dopisuju svoje uloge?

- To je deo njihovog procesa. Njihova uloga je njihov posao, pa mi ne smeta što komentarišu svoj rad.

Imate pune ruke posla?

- Završili smo prvu sezonu "Marine i Fute" i treba da počnemo drugu. Radim i na drugom delu filma "Hajduk u Beogradu".