"Sramota me je na koje sam grane pala" Ovako je Vedrana Rudan provela poslednje dane života: Do detalja opisala muke kroz koje je prolazila

Hrvatska književnicaVedrana Rudan preminula je u 77. godini nakon duge i teške borbe s karcinomom. Tužnu vest su za portal Dnevnik.hr potvrdili izvori bliski spisateljici nakon što je jutros na njenom Fejsbuk profilu objavljeno da se "preselila na područje bez signala."

Pogledajte u galeriji fotografije Vedrane Rudan:

"Riječka onkologija je u kamenu i gvožđu. Proširuje se dok vrućina ubija, medicinske sestre dave se u paklu sa osmehom na licu. "Pacijentima je najgore", "to je naš poziv". Mogu li smene od 0-24 biti nečiji poziv ili je to ipak hrvatski državni zločin? U grupi sam "onih kojima je najteže". Zato znam da mi nije najteže. Umreću, umreće i drugi. Juče sam bila na kontrolnom pregledu. Čula sam priču u koju još uvek ne mogu da poverujem.

Trenutno sam kod kuće. O meni brine porodica. Supa, čaj, hrana čvrsta, meka, pranje na krevetu, odnošenje iz sobe viška mog materijala… Glumim kako dremam. Sramota me je. Na koje sam grane pala. Kad im to kažem čujem samo jednu rečenicu, ti si naša. Čija sam kad sam u bolnici danju i noću, kad u tri ujutru osetim ruku na čelu, kad u pet sestre vidim kako odnose moj otpad koji se meni beskrajno gadi, kad mi u šest mere pritisak, temperaturu… Nisam bogata, da jesam dala bih im sve što imam.

"To je naš poziv…" Pitam koliko su plaćene iako osećam nelagodu kad misle da mi moraju odgovoriti. O njihovim platama niko ne piše, ne snimaju se TV emisije. Hrvatske medicinske sestre pacovi su koji smetaju na putu. Ipak, čula sam, mesečno primaju od 1200 do 2000 evra. Ima tu i prekovremenih.

Ona jučerašnja priča iz bolnice ne ide mi iz glave. Ne znam da li je srećna ili stravična. Doktorka Ivana je pukla. Nije više mogla da izdrži patnje svojih koleginica. Smene od sedam do 19 pa od 19 do 7… nikad kraja. Iznajmila je brodić, muziku i pozvala na jednodnevni izlet kolege koji su mogli da dođu. Plesalo se, pevalo, smejalo. Između Cresa i Krka Jadranom je plovio brod veselja.

Trebaju li hrvatski građani ćutke da gledaju kako njihove najdraže čupa rak iz života, a njihovu dečicu davi u zagrljaju sestara? Svi mi koji smo čuli Ivaninu priču plačemo nad životom robova u našim bolnicama. To neće pomoći ni Ivani kojoj je puklo srce, ni nama ni njima. Kako ne kapirate, slepci! Budući bolesnici! Izađite na ulice i svim se snagama borite protiv Države koja je rak za Hrvatsku," napisano je na njenoj oficijalnoj stranici "Djevojka u zagrljaju metastaza".

Biografija

Vedrana Rudan decenijama je bila jedno od najprepoznatljivijih i najprovokativnijih imena književne i javne scene regiona. Ova hrvatska književnica, novinarka i kolumnistkinja bila je poznata po tome što je bez zadrške govorila o temama o kojima su mnogi nerado pričali – od ljubavi, braka i seksa, preko majčinstva i starenja, do bolesti, politike i smrti.

Rođena je 1949. godine u Opatiji. Novinarstvom se bavila godinama, a književnu karijeru izgradila je upečatljivim stilom u kom su se preplitali crni humor, ironija, bes, iskrenost i brutalna direktnost. Njene knjige često su izazivale burne reakcije, ali je upravo zahvaljujući tome okupila veliki broj odanih čitalaca.

Među njenim najzapaženijim delima izdvajaju se "Uho, grlo, nož", "Ljubav na posljednji pogled", "Dabogda te majka rodila", "Crnci u Firenci", "U zemlji krvi i idiota", "Zašto psujem" i "Muškarac u grlu".

Privatni život ispunjen preokretima

Iza njene javne ličnosti nalazio se život koji nije bio pošteđen teških iskustava. Udavala se dva puta, a iz prvog braka rodila je dvoje dece, ćerku Asju i sina Slavena. O prvom braku govorila je izuzetno otvoreno, dok je u svojim napisima i javnim istupima opisivala i iskustva nasilja koja je, prema sopstvenim svedočenjima, preživela u tom odnosu. Takva iskustva kasnije su postala okosnica tema kojima se bavila u svojim knjigama i kolumnama.

Nakon razvoda započela je vezu sa advokatom Ljubišom Drageljevićem, koji je bio osam godina mlađi od nje. Njihova ljubavna priča počela je dok je još bila u prvom braku, da bi se nakon razvoda i venčali. Za razliku od uobičajenih priča o ljubavi, o svom drugom braku govorila je na njoj svojstven način – bez ulepšavanja i sa obiljem humora. Njihov odnos često je prikazivala kao zajednicu dvoje ljudi koji su uspeli da pronađu zajednički jezik i prolaze kroz život uprkos razlikama i godinama.

Majčinstvo bez ulepšavanja

Iako je bila majka dvoje dece, nikada nije pripadala autorkama koje su majčinstvo prikazivale kao savršenu i bezbrižnu životnu ulogu. O roditeljstvu je pisala otvoreno, dodirujući kako ljubav prema deci, tako i strah, iscrpljenost, odgovornost i brige koje ta uloga nosi. Njeni tekstovi o deci često su izazivali podeljena mišljenja upravo zbog toga što se nije služila uobičajenim, sentimentalnim rečnikom.

Kada je postala baka, to iskustvo je takođe utkala u svoje tekstove. Kao i u slučaju roditeljstva, ni ulogu bake nije idealizovala, već je sebe prikazivala kao ženu sa sopstvenim karakterom, slabostima, humorom i jasnim granicama. Ipak, njeni književni tekstovi nisu uvek bili doslovna autobiografija. Često je sopstveno iskustvo koristila samo kao polazište za umetničku provokaciju, zbog čega pojedine detalje iz njenih knjiga nije trebalo shvatati kao dokumentarne činjenice.

Ljubav, godine i starenje

Jedna od tema kojoj se stalno vraćala bilo je starenje. O godinama je govorila bez zadrške i bez pokušaja da sakrije strahove koje donosi prolaznost. Za nju starenje nije bilo samo pitanje fizičkog izgleda, već i suočavanje sa gubitkom, bolešću, smrću i promenama u odnosima sa ljudima. Istovremeno, kroz humor je nastojala da razbije strah koji su te teme nosile.

Nije se ustručavala da govori ni o temama koje su se tradicionalno smatrale "neprikladnim" za ženu njenih godina – o seksualnosti, telu, menopauzi, ljubavi i odnosima prema muškarcima.

Pogledajte video: Umro glumac iz filma Žetva