"Saberite se, ljudi, gledajte šta snimate" Nikola Popević o filmu "Beži, sakrij se, bori se: Nevernici" čije scene kao da nisu od istih autora

Politički i ideološki kontroverzan film u Americi više nije neka novost. Taman je splasla tenzija oko "Građanina osvetnika", prerano nazvanog najkontroverznijim filmom ove godine, pojavio se "Beži, sakrij se, bori se: Nevernici", nastavak skoro istoimenog, bez podnaslova. E da, kad smo već kod toga, gle čuda, najavljen je i nastavak "Građanina osvetnika". Ove vrste kontroverzi očigledno imaju i finansijski aspekt.

Ti pojedinci su se obično zamerili svojim izjavama ili problematičnim stavovima, ali ima i onih čije im je ponašanje zatvorilo brojna vrata u mejnstrim svetu Holivuda. Zato je tu za neke zloglasna, a drugima draga, producentska kuća "Dejli vajer" da isporuči filmove u duhu američke političke desnice i tamošnjih konzervativaca.

"Beži, sakrij se, bori se: Nevernici" (u daljem tekstu samo "Nevernici") na papiru izgleda kao jedan od akcionih filmova popularnih osamdesetih i početkom devedesetih. Po zapletu podseća na "Vojnike igračke" (Toy Soldiers iz 1991) - grupa terorista zauzima jedan američki fakultet i sada je na studentima da se organizuju i nekako pruže otpor. "Nevernici" se od takvog koncepta razlikuju po tome što žaoka nije uperena samo prema (očekivano) bliskoistočnim teroristima već čini se mnogo direktnije i sa više žara prema američkim liberalima.

Nije tajna da se liberalna misao gaji na američkim fakultetima, te se ovde može videti uobičajena što metaforički, što vizuelno gledano koloritna lepeza likova u neprekidnim protestima za prava ugnjetavanih. Brzo se ispostavlja da iza tih protesta zapravo stoji opasna teroristička ćelija Islamske države i gužva koju demonstranti prave bude iskorišćena za brutalan napad na kampus i njegovo zauzimanje.

Sticajem okolnosti, na kampusu predavanje drži bivši vojnik, sada otvoreni islamofob i konzervativni predavač, inače bivši saborac oca jednog od studenata. Otpor će pružiti raznolika grupa što studenata, što pripadnika obezbeđenja i zaposlenih na fakultetu. Toliko cenjena američka vojska i službe bezbednosti prikazani su kao beznadežno nesposobni da brzo reaguju zbog niza administrativnih prepreka, te isplivava stara teza konzervativnog filma - kada državni aparat zakaže, na pojedincu je da uzme stvar u svoje ruke.

Iskreno, nemam ništa protiv ovakvog svetonazora, drago mi je i što postoje iskoraci od modernog američkog filma prepunog praznog popovanja i neophodnosti da se ispune neke norme u vidu glumačke podele - obavezne raznolikosti, polne, rasne itd. Međutim, nije dovoljno oponiranje samo po sebi, taj film mora imati smisla, biti dosledan, ispuniti bar osnovne kriterijume kvaliteta. Najpre mora biti zaokružen kao film, a tek posle toga možemo govoriti o tome da je doneo neku svežinu idejama različitim od dominantnih u Holivudu.

"Nevernici" to nemaju. Mogu da razumem sprdnju sa liberalima, uostalom jedan od najjačih utisaka je i to da je ovaj film zapravo komedija. Ne mislim ovde da je reč o akcionom filmu sa povremenim komičnim scenama, kakvih je mali milion. Ovde sve vreme vrcaju neke pošalice, najčešće neuspele, nivoa školskog šaljivdžije koji dobacuje iz zadnje klupe pa mu štos nekad uspe, ali uglavnom baš i ne.

Nasuprot tome je akcija i masakr nad studentima toliko brutalan da potpuno odudara od preovlađujućeg šaljivog tona. Kao da scene nisu snimali isti ljudi, pa su jedni vukli ka ozbiljnom akcijašu, gde će gledalac mrzeti islamiste, a drugi dodavali šale u stilu - je l' vidite kako su liberaši glupi, a ovi naši su em snalažljiivi, em duhovite lole. Saberite se, ljudi, gledajte šta snimate.