"Bio sam mrtav duže od minut" Naš glumac se proslavio u kultnom filmu, a onda ga je heroin uništio: Ostao sam bez zuba i imao 53 kg...

Glumac Lazar Strugar, koga publika pamti kao Avaksa iz filma "Kad porastem biću kengur", u potresnoj ispovesti opisao je godine zavisnosti od heroina, posledice koje je droga ostavila na njegovo zdravlje i trenutak kada mu je lekarka u autobusu spasila život. Kako je ispričao, tokom tog perioda gubio je zube, smršao na 53 kilograma i više nije mogao ni da sastavi rečenicu. Danas, dok govori o porodici i odrastanju svoje dece, drugačije sagledava i glumačke uspehe i godine koje je izgubio.

Posle "Kengura" i "Košarkaša" usledile godine zavisnosti

Strugar je objasnio da uspeh nije uspevao da poveže sa osećajem zadovoljstva sopstvenim životom. Govoreći o tom raskoraku, izdvojio je period nakon filma "Kad porastem biću kengur" i serije "Košarkaši".

- Dobio sam veliku priliku u životu preko svojih uloga, dosta sam postigao, ali sve ostalo je bilo nešto što me je udaljilo od svega što sam želeo da budem. Nakon „Kengura“ i serije „Košarkaši“ posetio sam pakao. Sa 22 godine sam bio u Ateljeu 212, ali sam se uklopio i sa heroinom. Našli smo se tako kao da smo se celog života tražili. On mene da upropasti, a ja njega da mi da neki privid da će sve da bude okej - započeo je priču Lazar Strugar.

Pogledajte u galeriji njegove kadrove iz filma "Kad porastem biću Kengur":

Govoreći o godinama zavisnosti, naglasio je da mu ni značajne uloge, ni pažnja koju je dobijao nisu bile dovoljne da se oseća zadovoljno.

- Punih 12 godina sam bio zavisnik od narkotika. Deset punih godina sam proveo u tom paklu. Nikada nisam tačno izračunao koliko, da ne licitiramo između 10 i 12 godina sam bio zavisnik od heroina, nazalno sam ga konzumirao i bio sam u njegovom vlasništvu od jutra do mraka. Nekoliko značajnih uloga u pozorištima i filmu mi nisu bili dovoljni, ništa mi to nije bilo nekako zaokružujuće. Lepo je bilo to što su me prepoznavali, što su muškarci želeli da se druže sa mnom, a devojke da se zabavljamo, ali samo po sebi nije dovoljno da čoveka ispuni - priznao je.

„Tek sada vidim gde sam sve šupalj“

Glumac je ispričao da je više puta bio životno ugrožen. Te događaje opisuje kao iskustva koja su ostavila fizičke i emotivne posledice, čije razmere danas jasnije razume kroz brak i roditeljstvo.

- Život sam gubio tri puta, dva puta je bila klinička smrt, a jednom sam bio mrtav duže od minut kao posledica predoziranja. Veliki broj ožiljaka imam na licu, koji su posledica svega toga. Jednostavno, sve je to tako moralo da bude. I niko tome nije izbegao, ni ja, ni Maradona, ni niko ko je bio u paklu droge. Ozbiljne fizičke povrede, a o emotivnim tek neću ni da pričam. Tek sada kada živim u braku sa suprugom i imam troje dece kod kuće, tek sada vidim gde sam sve šupalj. I da sam na drugačiji način mogao da vodim svoj život i da se pripremim na najtežu ulogu koju imam. Sve druge uloge su bile samo da me pripreme na ovo, da budem neko u čijoj kući će rasti deca, neke nove generacije - izjavio je glumac.

Gubio je zube, imao 53 kilograma i nije mogao da spoji rečenicu

Suočavanje sa sopstvenim stanjem značilo je i rušenje slike koju je godinama imao o sebi. Strugar je govorio o ponosu, osećaju više vrednosti i trenutku kada više nije mogao da zanemari koliko je propao.

- To što sam se drogirao je bilo potpuno besmisleno. Izgubio sam 12 godina. Jedino dobro, da se tako izrazim, je to što sam stigao do dna, a kada dođeš do dna onda možeš samo da se penješ gore. Mislim da mi je sve to trebalo jer sam bio prilično osion celog života, što me je nosio taj kompleks više vrednosti, zato što me je nosio ponos. Ponos je i dalje tu, ali više ne upravlja mnome. Više mi nije bitno da budem bolji ili da zauzimam stav „ne možeš ti tako da razgovaraš sa mnom“.

Jednostavno sam uspeo da se unormalim a to je samo zato što sam bio svestan do kog dna sam stigao. Ceo život slušam o sebi da sam lep, pametan, i onda sam doživeo paradentozu, počeo da gubim zube, imao 53 kilograma i nisam mogao da spojim rečenicu. I nisam bio ni lep, ni pametan više, ali opet sam nekako postojao - rekao je.

U nastavku ispovesti vratio se na predoziranje tokom kojeg je, kako tvrdi, bio bez znakova života duže od jednog minuta.

- Nisam mogao da se pogledam u ogledalo i to mi je bilo nekako strašno. Usledile su tri kliničke smrti. Dve kliničke i jedna prava. Preko minut sam bio mrtav i nemam nikakve posledice. U mom serijalu koji pravim govorim baš o tome kako se to desilo, konkretno taj slučaj kada sam bio mrtav preko minut. Nisam hteo da se ubijem, ali kada sam shvatio koliku količinu heroina i lekova za smirenje sam uneo u sebe u istom momentu, shvatio sam da ću da umrem - ispričao je Strugar.

Ušao je u autobus, a lekarka je primetila da je životno ugrožen

Opisujući taj dan, glumac je govorio i o načinu razmišljanja koji danas smatra katastrofalnim. Umesto da potraži pomoć, izašao je iz stana i na kraju ušao u autobus na liniji 17.

- Ovo je priča koja će najbolje da opiše krug pakla kroz koji sam prošao tada i zato je pričam. Onda sam rekao sebi: „Danas je jako lep dan i neću da umrem u kući“. Seo sam i rekao: „Svestan sam da ću da umrem i neću da zovem hitnu pomoć, baš mi je super“. Mnogi moji idoli su pisali knjige o ovom momentu, mnogi moji idoli su pisali pesme o smrti, to je taj fenomenalan momenat, eto sada dolazi ta velika smrt. Katastrofa razmišljanje. Nisam želeo da umrem kod kuće jer ni sa kim više kontakt nisam imao.

Razmišljao sam da ću sigurno jedno tri, četiri dana da provedem u stanu i da se ucrvljam što nikako nisam želeo, a opet ta sujeta i osionost mi to nisu dozvolili da tako završim, pa sam odlučio da idem ja lepo napolje. Onda sam napolju seo u park, ali opet sebi kažem: „Ovde će čim trokiram neko da zove hitnu pomoć“. I odlučim da sednem u sedamnaesticu koja ide od Konjarnika do Zemuna - izjavio je glumac.

U autobusu se, prema njegovim rečima, našla lekarka iz Urgentnog centra koja je prepoznala ozbiljnost njegovog stanja i odmah reagovala.

- I to je jedno sat i deset minuta kroz špic vožnje i ja sam kontao dok dođem na poslednju stanicu već ću biti mrtav. I to je bio moj plan. Na svu sreću, zahvaljujući Bogu, univerzumu, ko u šta veruje, ja sam se probudio kod srednje Saobraćajne škole. Žena koja je sedela u autobusu iza mene je bila lekar u Urgentnom centru.

Po načinu na koji sam sedeo ona je prepoznala da se nešto baš zeznuto dešava i da ja verovatno neću da preživim. Ona je pozvala hitnu pomoć i spasila mi život. Toliko sam bio van sebe i više nisam bio sposoban da odlučim da li ću da živim. Bog me je pogledao. Da ona nije sedela ne bih bio živ, laiku bi delovao tako da možda sam malo umoran, možda sam malo popio, ona je prepoznala šta je sa mnom i pozvala je hitnu odmah.

Ni spasavanje života nije odmah prekinulo zavisnost

Iako je preživeo zahvaljujući njenoj pomoći, Strugar kaže da ni taj događaj nije bio trenutak u kojem je prestao da koristi drogu. Zavisnost su i dalje pratili dugovi, ugroženo zdravlje i postupci o kojima danas otvoreno govori.

Put do rehabilitacije pronašao mu je rođak koji je ranije prošao kroz sličan problem.

- Ona mi je dala prvo veštačko disanje i reanimaciju. To nažalost nije bio prelomni trenutak da ostavim drogu. Bilo je potrebno da se pojavi veća ljubav od one koju sam osećao prema paklenom prahu. Velike sam gluposti pravio. U velike dugove sam upadao. U jednom momentu sam krenuo da kradem i otimam. I već sam bio fizički ugrožen. I bratić moj, koji je bio u istom problemu pre mene i kroz sve to je prošao, našao je rešenje za mene.Postojao je taj neki rehabilitacioni centar - priznao je glumac.

 Video: Premijera filma "Kengur se vraća kući"