Čekao metro kada mu je pozlilo: Od čega je u 38. godini preminuo Bojan Pečar

Na današnji dan, 13. oktobra 1998. godine, preminuo je Bojan Pečar, jedan od najtalentovanijih muzičara jugoslovenske rok scene i basista kultne grupe Ekatarina Velika (EKV). Imao je samo 38 godina kada mu je život iznenada prekinut u Londonu, gde se preselio početkom devedesetih. Prema biografskim zapisima, preminuo je od posledica srčanog udara dok je čekao metro, a vest o njegovoj smrti ostavila je dubok trag među ljubiteljima domaće muzike.

Šta je srčani udar i kako nastaje?
Srčani udar, poznat i kao infarkt miokarda, predstavlja ozbiljno, potencijalno smrtonosno stanje koje nastaje kada se prekine ili značajno smanji dotok krvi do dela srčanog mišića. Srce je organ koji neprestano pumpa krv kroz telo, a da bi moglo pravilno da radi, i samo mora da dobija dovoljno krvi i kiseonika putem koronarnih arterija.

Najčešći uzrok infarkta jeste koronarna bolest srca. Tokom godina, na unutrašnjim zidovima arterija mogu da se nakupljaju masne naslage, holesterol i druge supstance, koje stvaraju plakove koji sužavaju krvne sudove. Ukoliko takva naslaga pukne, na tom mestu može da se formira krvni ugrušak koji delimično ili potpuno blokira protok krvi.

Kada srčani mišić ostane bez dovoljne količine kiseonika, njegove ćelije počinju da se oštećuju. Što duže traje prekid dotoka krvi, veći deo srčanog mišića može da bude zahvaćen. Upravo zbog toga je kod infarkta svaka minuta važna, a brzo prepoznavanje simptoma i hitno lečenje mogu da naprave veliku razliku.

U pojedinim slučajevima, infarkt može da nastane i usled drugih problema sa koronarnim arterijama, uključujući njihov iznenadni grč ili ređe poremećaje koji ne podrazumevaju uobičajeno začepljenje krvnog suda. Zbog toga se uzrok ne može pouzdano da se utvrdi samo na osnovu simptoma, već su potrebni lekarski pregled i odgovarajuća dijagnostika.

Koji su prvi simptomi infarkta?
Jedan od najpoznatijih simptoma srčanog udara jeste bol ili osećaj pritiska u grudima. Ljudi ga često opisuju kao stezanje, težinu, pečenje ili neprijatan pritisak iza grudne kosti. Bol može da traje nekoliko minuta, da se povuče pa ponovo pojavi, a ponekad je izrazito jak. Ipak, simptomi ne moraju uvek da izgledaju isto. Neprijatan osećaj može da se širi prema jednoj ili obe ruke, ramenima, leđima, vratu, vilici ili gornjem delu stomaka.

Mogu da se jave i:

- otežano disanje,
- hladan znoj,
- mučnina,
- povraćanje,
- vrtoglavica,
- iznenadna slabost ili
- osećaj da će osoba izgubiti svest.

Neki ljudi ne osećaju karakterističan bol u grudima, već preovlađuju drugi simptomi, poput nedostatka vazduha, mučnine i neuobičajenog umora. To može da oteža prepoznavanje infarkta, naročito ako osoba pretpostavi da su tegobe posledica stresa, iscrpljenosti ili problema sa varenjem.

Simptomi ne moraju da budu dramatični da bi predstavljali razlog za zabrinutost. Ne treba da čekate da bol postane nepodnošljiv niti da pokušavate da se na osnovu osećaja samostalno utvrdite da li je u pitanju infarkt. Ukoliko postoji sumnja na srčani udar, potrebno je odmah da pozovete hitnu pomoć. Ne preporučuje se da osoba sama vozi do bolnice, jer stanje može naglo da se pogorša.

Zašto infarkt može da se dogodi i mladim ljudima?
Iako se rizik od infarkta povećava sa godinama, mlađe osobe nisu potpuno zaštićene. Srčani udar može da se dogodi i ljudima u tridesetim ili četrdesetim godinama, uključujući one koji do tada nisu imali dijagnostikovane srčane probleme.

Jedan od važnih faktora rizika jeste porodična istorija kardiovaskularnih bolesti, posebno ako su bliski članovi porodice doživeli infarkt u relativno mladom dobu. Genetika može da utiče na nivo holesterola, krvni pritisak i druge procese koji doprinose razvoju bolesti krvnih sudova.

Faktori koji dodatno doprinose razvoju ove bolesti:

- povišen krvni pritisak,
- visok nivo LDL holesterola,
- dijabetes,
- gojaznost i
- nedovoljna fizička aktivnost.

Upravo zato redovne zdravstvene kontrole imaju značaj i kod ljudi koji se osećaju zdravo. Provera krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi može da pomogne u otkrivanju problema pre nego što dovedu do ozbiljnih komplikacija.

Može li stres da izazove srčani udar?
Stres je često tema kada se govori o srčanim oboljenjima, ali njegov uticaj nije jednostavan. Kratkotrajni stres izaziva fiziološke promene u organizmu, jer ubrzava rad srca, može da povisi krvni pritisak i pokreće lučenje hormona poput adrenalina. Kod pojedinih osoba intenzivan stres može da doprinese pokretanju kardiovaskularnog događaja, naročito ako već postoje drugi faktori rizika.

Dugotrajni stres može da utiče i na navike koje su važne za zdravlje srca. Ljudi pod velikim pritiskom ponekad manje spavaju, manje se kreću i teže održavaju uravnoteženu ishranu. Sve to može dodatno da pogorša kardiovaskularni rizik.

Kako da se smanji rizik od srčanog udara?
Iako ne mogu da se uklone svi faktori rizika, postoje koraci koji mogu da doprinesu očuvanju zdravlja srca. Redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i kontrola krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi predstavljaju važne mere prevencije.

Preporučuje se ishrana bogata povrćem, voćem, integralnim žitaricama, mahunarkama, orašastim plodovima i drugim izvorima nezasićenih masti, uz ograničavanje prekomernog unosa soli, zasićenih masti i izrazito prerađenih namirnica. Redovno kretanje takođe ima značaj.

Važno je i da se ne zanemaruju preventivni pregledi. Povišen holesterol ili krvni pritisak često ne izazivaju očigledne tegobe, ali mogu godinama da utiču na krvne sudove. Lekar na osnovu godina, porodične istorije i drugih faktora može da proceni individualni rizik i preporuči odgovarajuće mere.

(Kurir.rs/Mondo)

 VIDEO: Nova procedura u institutu Dedinje: