Autobiografija Mire Furlan "Voli me više od svega na svijetu" izazvala je veliku pažnju javnosti širom regiona samim tim što je reč o jugoslovenskoj divi koju su generacije volele, ali i zbog raznih situacija i ličnosti koje se u njoj pominju. Možda je najintrigantniji deo u kom pokojna glumica opisuje susret i odnos sa Radetom Šerbedžijom 2002. u Hrvatskoj, nakon više od decenije, koliko je prošlo od njenog izgnanstva iz rodne zemlje tokom ratova devedesetih.
Bilo je to, kako je opisala Mira, na Brionima, gde je Šerbedžija pripremao predstavu "Medeja", u režiji njegove supruge Lenke Udovički, a jedna od glavnih uloga pripala je upravo Furlanovoj.
- Zašto sam bila toliko nemirna? Zašto mi je sve to trebalo? Zašto mi stalno treba dokaz vlastite vrednosti? Zašto ne mogu da budem na miru? Takve su bile okolnosti i moje misli kad me nazvao Rade. On je osnovao novi teatar na Brionima u Istri, najprogresivnijem, najliberalnijem delu inače vrlo desničarske, konzervativne Hrvatske - piše glumica u svojoj biografiji.
Srdačan doček
To pitanje, međutim, nije postavila Radetu. Odlučila je da prihvati njegovu ponudu, iako je u startu imala osećaj da je pogrešila.
- Borila sam se da donesem odluku: da li se želim "službeno" vratiti (što bi uključivalo gladne medije, paparace, zlonamernu štampu)? Nismo li rekli "nikad više" toliko puta? Zar moje iskustvo na zagrebačkom suđenju nije bilo više nego dovoljno? - navodi ona.
Za neupućene, Mira je 1991. godine bila praktično proterana iz Zagreba. U Hrvatskoj se u to vreme vodila hajka protiv nje zbog "izdaje" zemlje. Na stub srama velika glumica stavljena je zbog veze sa rediteljem Goranom Gajićem i uloge u "Pozorišnim iluzijama" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Sramni feljton pod naslovom "Težak život lake žene" objavljivao je magazin Globus, dobila je otkaz u hrvatskom pozorištu i oduzet joj je stan. Kad je konačno došla na tlo Hrvatske, dočekali su je gotovo savršeno njeni domaćini Rade i Lenka, i prvih dana sve je bilo u najboljem redu.
- More je bilo plavo i svetlucalo se, borovi su mirisali kao što mirišu samo borovi uz Jadran, zrikavci su bili komično glasni. To je mesto bilo čisto savršenstvo. Radina i Lenkina divna kuća uz more bila je idealno mesto za rad. Tu smo imali svoje prve čitajuće probe, sedeći oko predivnog stola napravljenog od jednog komada kamena, pod visokim jablanovima u vrtu. Za vreme pauza plivali smo u toplom Jadranskom moru. Rade je bio savršen domaćin, pekao za sve nas ribu na roštilju i točio nam najbolja istarska vina - piše Mira.
Hladan tuš
Tako je bilo sve dok joj jedna novinarka nije prišla i zamolila je za nekoliko rečenica izjave, na šta je ona pristala. Pitanje je bilo: "Kakvi su vaši utisci o Hrvatskoj?"
- Pa, nemam utisaka. Ne još. Tek sam došla. Osim toga, ova ostrva su tako daleko od svega, sigurno da ne reflektuju stvarni život u Hrvatskoj. Mogu vam jedino reći - da je nebo plavo, more toplo i da sam sretna što sam tu. Sutradan, navodi Furlanova u knjizi, na probi niko neće da priča s njom. - Rade prolazi kraj mog stola i ne okrenuvši se da me pozdravi. Lenka me hladno gleda. Svi drugi glumci gledaju svoja posla i ne primećuju da sam tu. Hm, razmišljam, u čemu bi mogla biti stvar? Na probi niko ne kaže ni reč. Svi se prave da je sve u redu. Ali nema sumnje: vibra se promenila. Lenka, blaga, dopadljiva žena, neočekivano počinje da pokazuje svoje totalitarne crte - seća se glumica u memoarima, objavljenim u izdanju kuće "Buka".
Situacija je kulminirala, navodi Mira, kad je Lenka počela da joj se grubo obraća, isto kao i Šerbedžija.
- Uvežbavamo prvu scenu, u kojoj se Medeja pojavljuje prvi put i obraća se ljudima. Kako je sablasno slična mojoj situaciji, ovu je scenu pravi izazov odigrati. Pokušavam je napraviti svojom, kao što to glumci čine. Nenadano, Rade me zaustavi i vikne: "Ne možeš je tako igrati, iz svog sopstvenog besa. Medeja nije besna žena, ona je povređena žena. Ne možeš koristiti ovu pozornicu ili ulogu da pokazuješ svoju ljutnju na Hrvatsku. Ovo nije mesto da rigaš vatru na Hrvate u publici." Dok gledam u prazne oči mojih hrvatskih kolega, smesta odlučim da ne želim nastaviti tu uznemirujuću pseudoumetničku raspravu. "Ajmo probati tu scenu u neko drugo vreme, kad smo same", predlažem Lenki. "Ne", kaže Lenka nekim novim, metalnim glasom, glasom za disciplinovanje dece. "Napravićeš to SADA. Radićeš dok ne bude DOBRO", zapoveda Lenka s novom hladnoćom u tonu, od koje me prolaze trnci. Sve u meni se buni - piše Furlanova.
Prekinuli odnos
Kad je napustila Brione i odlučila da se tamo više ne vraća, Mira je na nagovor supruga Gorana pozvala Šerbedžiju i, kada joj se javio na telefon, upitala ga je šta se dešava, uz molbu za objašnjenje. A ovakav odgovor je dobila:
- Šta želiš reći? Ništa se ne dešava. Ne znam o čemu pričaš. Izmišljaš stvari!
Luda si, to se dešava. Predlažem ti da potražiš psihijatra.
Ovaj segment u autobiografiji Furlanova je završila konstatacijom da je po drugi put isterana iz Hrvatske, ali ovoga puta od prijatelja.
- Nikad više nećemo progovoriti ni reč...
Nakon što je ovaj deo iz autobiografije dospeo u javnost, Šerbedžija je izjavio da neće da komentariše ništa, a potom je objavio na Fejsbuku pismo koje mu je Mira poslala 2017.
- Ja ne želim da dajem nikakve intervjue, niti dodatna objašnjenja. Osećam se jedino obaveznim da objavim poslednje Mirino pismo, koje mi je nakon našeg poslednjeg druženja 2017. ostavila na porti kazališta Ivana pl. Zajca, odlazeći iz Rijeke. Činim to zato što sam uveren da to pismo svedoči kakvi su, na kraju krajeva, bili naši odnosi - napisao je, između ostalog, glumac u svom postu.
Oprostila mu: Pismo koje je objavio Šerbedžija
U pismu koje je Rade objavio, a koje mu je, kako navodi, stiglo od Mire, pisalo je:
Rijeka 13. l. 2017.
Dragi Rade,
Ne znaš, ne možeš znati i nećeš nikad znati koliko si me obradovao svojim pisamcem, što kažu: kao da me sunce ogrejalo! Nikada nisam do kraja u sebi pristala da je ovakvo stanje potpune nekomunikacije između nas definitivno. I, iako je prošlo 15 godina (PETNAEST!!), ja i dalje verujem "da nije prekasno, da ne može biti prekasno i da ne sme biti prekasno" (da citiram starog Bergmana).
Bio si i ostao moj uzor i "my hero", od onih davnih dana kada sam iz Gimnazije trčala u I. T. D. da te gledam u "Rosenkrancu i Gildensternu" i da ti se divim, tebi, tvojoj snazi, oštrini, preciznosti, jasnoći i tvojoj harizmi. Bez obzira na sve, ostajem tvoj fan, tvoj poštovalac i tvoja stara koleginica, partnerica i prijatelj u nevolji.
Tvoja Mira
Kurir.rs/ I. Ercegovčević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
