Jovan Stefanović Riznić bio je srpski trgovac, pravnik, dobrotvor, savetnik na ruskom dvoru i direktor državne banke u Kijevu. Bio je i počasni član Društva srpske slovesnosti.
Jovan Riznić je rođen u Trstu 29. septembra 1793. Njegov otac Stevan bio je bogati trgovac u Trstu, a zbog potreba trgovine posedovao je čak 50 galija. Školu je pohađao privatno i kućni učitelj mu je bio Dositej Obradović. Studije prava pohađao je u Padovi, a završio je u Beču. Po završetku studija vratio se u Trst da se bavi trgovinom, kao i njegov otac.
Najbogatiji trgovac u Odesi Riznići su sa velikom flotom galija imali veoma razgranatu trgovačku mrežu, a ubrajali su se u najbogatije tršćanske trgovce. Zbog nedaća za vreme francuske okupacije Trsta Jovan je 1809. napustio Trst i preselio se u Odesu. Sa Odesom su odranije imali jake trgovačke veze, izvozili su austrijsku robu, a uvozili žito, brašno, drvo, duvan i drugo. Odesa je postala novo sedište njegovog trgovačkoga carstva, a on je postao najbogatiji trgovac u Odesi.
Njegova kuća postala je književni salon. Sa sobom je iz Trsta poveo i grupu italijanskih pevača, pa je u Odesi organizovao operu italijanskoga tipa. Oženio se u Trstu Amalijom de Rip, koja je sa njim otišla u Odesu. Aleksandar Puškin, koji je u to vreme boravio povremeno u Odesi od 1820 do 1824, zaljubio se u nju i posvetio joj nekoliko pesama. Puškin je bio čest gost njegovog književnog salona. Međutim Amalija je umrla 1825. od tuberkuloze.
U ruskoj službi Za vreme Rusko-turskoga rata (1828 -1829) pomagao je ruskoj vojsci, pa mu je ruski car Nikolaj Prvi dodelio Orden Svetog Vladimira i čin dvorskog savetnika. Zbog Poljskog ustanka 1830. nazadovala mu je trgovina, pa je napustio trgovinu i stupio u državnu službu carske Rusije. Služio je najpre u Odesi, a onda u Kijevu. Postao je državni savetnik i direktor Kijevske državne banke. Državnu službu napustio je 1853. i povukao se na svoje imanje Gopčica kraj Kijeva i tu je živeo sve do smrti 1861 piše Srpska Enciklopedija
Donator Društvo srpske slovesnosti izabralo ga je 1854. za počasnoga člana. Često je davao novac za srpsku kulturu. Dao je 3.000 talira Simi Milutinoviću Sarajliji da odštampa Srbijanku, a dao je i 4.000 knjiga Narodnoj biblioteci u Beogradu.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
