Posle odlaska Marinka Madžagalja ostala je velika praznina na filmskoj i pozorišnoj sceni, rečenica je koju često uoči godišnjice njegove smrti ponavljaju njegove kolege.
Na današnji dan navršava se šest godina otkako nas je napustio, a njegovi prijatelji nisu ga zaboravili, što za Kurir potvrđuje i njegov kolega i kum Dušan Kovačević, danas umetnik Gradskog pozorišta u Podgorici.
- Mog kuma i izuzetnog prijatelja nikada neću zaboraviti. Pomislim na njega ili ga pomenem svakog dana. Jednostavno ne mogu da se pomirim s tim da ga fizički nema, iako je uvek prisutan i kod mene i kod svih naših zajedničkih iskrenih prijatelja. Često razmislim koliko je bio talentovan, a veliki čovek, plemenit i dobronameran prema svima, bez trunke negativne misli, pa pokušavam da se ugledam na tu nepodnošljivu lakoću postojanja, kojom je plenio svakog oko sebe - kaže Kovačević.
Marinko je izgubio bitku sa opakom bolešću, a dvadeset dana pre nego što će da napustiti ovaj svet tražio je od Duška da mu bude kum. Krštenje je obavljeno u manastiru Ostrog.
- Zvao me jednog dana i pitao me da ga krstim. Prihvatio sam to s velikim zadovoljstvom i ponosom. Nisam bio kršten i pozvao sam mog divnog prijatelja Nika Lakovića da me krsti, tako da sam bio spreman nakon nekoliko dana za taj, meni jako značajan čin, a siguran sam i njemu.
Kovačević je danas uspešan producent i kaže da će teško imati nekog prijatelja kao što je bio Madžgalj.
- Pričali smo o svemu. Igrali smo zajedno, snimali, družili se zaista kvalitetno i na pravi način, lišen bilo kakve kalkulacije ili kompromisa, što je među prijateljima retkost. Ipak, sve detalje ne smem otkrivati - zaključuje Kovačević.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
