Pre 50 godina premijeru je imao jedan od najznačajnijih filmova svih vremena, "Kum". Zato je RTS počeo sa emitovanjem čitave trilogije; slavljenički film već je emitovan, a narednih subota biće prikazan nastavak, ali i premijerno nova verzija "Kuma 3". Premontirani završetak najkvalitetnije filmske trilogije nosi naziv "Kum, epilog: Smrt Majkla Korleonea", što je bila i originalna zamisao, ali je studio "Paramaunt" doneo drugačiju odluku.
Značaj "Kuma" je kolosalan i prevazilazi filmske okvire, reč je o jednom od retkih dela koja su duboko prožela ne samo američko društvo i Italoamerikance u njemu nego i veliki deo ostatka sveta. Ne samo što je radikalno promenio prikaz kriminala na filmu već je uticaj bio i dvosmeran - kriminalci su počeli oponašati protagoniste. Čak i u Srbiji ljudi iz kriminalnog miljea spominju "Kuma" kao jedan od najznačajnijih filmova i možda se uticaj na tu supkulturu može uporediti samo s rimejkom "Lica sa ožiljkom", onog sa Alom Paćinom. Zanimljiv je podatak da se ondašnja mafija ozbiljno protivila snimanju "Kuma" jer je postojala bojazan da će film privući pažnju na njih. Zato je postignut dogovor da se u filmu ne spominje reč "mafija", što autorima nije bilo teško jer je u originalnom scenariju skoro uopšte nije ni bilo. Prvobitne reakcije bile su relativno mlake i svet podzemlja će tek kasnije prihvatiti "Kuma".
Može se slobodno reći da je 1972. godina, kada je "Kum" imao premijeru, bila prelomna za karijere nekoliko ljudi ključnih za njegov nastanak. Marlon Brando je već važio sa glumca teškog za saradnju, a osim profesionalnih problema, imao je i brojne lične probleme. Frensis Ford Kopola je kao režiser čekao pravu priliku, iskoristio je i sedamdesetih će snimiti četiri remek-dela. Al Paćino je 1972. bio nepoznat glumac i uloga Majkla Korleonea bila je njegova odskočna daska, a studio "Paramaunt" je posle nekoliko ostvarenja sa slabom zaradom dobio veliki hit.
"Kum" je preloman za gangsterski film. Početak sedamdesetih bilo je vreme zahuktavanja tzv. novog Holivuda, na scenu su stupali mlađi filmski autori koji su se trudili da vrate publiku u bioskope, hrabrije su pristupali osetljivim temama, a turbulentna vremena u SAD započeta u drugoj polovini šezdesetih dovela su do veće fleksibilnosti kada se radi o onome što se smelo prikazati. Autori su ideje crpeli iz evropskog filma, cenzura je postala blaža, te su slobodnije scene, kao i prikazivanje nasilja ušli u velike produkcije. Nesputan ograničenjima koja su postojala u klasičnim gangsterskim filmovima, Kopola je svoje junake predstavio bez moralisanja, a kriminalno okruženje kao nešto što prosto postoji. Stari filmski gangsteri morali su biti pohlepni i/ili psihopate, njihova je ljudskost davana u naznakama i uvek su na neki način na kraju morali biti kažnjeni, čak i nakon pokajanja. "Kum" je u tom pogledu bio novitet jer se svet izvan kriminala jedva nazire. Usredsređen na dinamiku unutar porodice, za Kopolu je centralna tema smena generacija, gde nova vremena donose nove unosne poslove, ali i nove kodekse. Situacija u porodici Korleone može se uporediti sa izborom naslednika u monarhiji. Ostareli i iskusni Don Vito za preuzimanje vođstva počinje da priprema Majkla, ratnog veterana i najpre nezainteresovanog za mafijaške poslove. Ostali sinovi nisu za to, Soni je previše impulsivan, a Fredo slab. Vojno iskustvo Majklu takođe ide naruku, ali suštinski on nije izabrao put kriminala zato što je psihopata, već ide putem koji mu je zacrtala porodica. I na kraju, on ne bude kažnjen na isti način kao gangsteri iz klasičnog filma, njegova smrt nije fizička, već je duhovna. Dok krsti sestrino dete, njegovi ljudi masakriraju protivnike i njegove zakletve u crkvi ne zvuče iskreno. A ako "iskupljenje" postoji, ono je u legalnim poslovima jer u kapitalističkom okruženju mafijaško iskustvo dobro dođe.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
