Pesma Dragiše Nedovića “Pluća su mi bolna” smatra se jednom od najtužnijih pesama u regionu, a priča iza nje je podjednako zastrašujuća i bolna.
Dragiša je bio tekstopisac, a mnogima su poznate njegove kultne pesme "U lijepom starom Višegradu" i "Pluća su mi bolna", "Stani, stani Ibar vodo", zatim "Kome šumiš, oj Moravo", "Negde u daljini pogled mi se gubi", "Na Moravi vodenica stara", "Šumadijo rodni kraju", "Igra kolo kraj Nišave", "Zarudela zora na Moravi", "Beograde, grade na Dunavu", međutim gotovo da se niko ne seća tragičnog života ovog pisca.
Naime, on je 1941. godine izveden na streljanje, a sigurne smrti spasila ga je samo činjenica da je već bio poznati tekstopisac, te su ga Nemci odvojili na stranu, a zatim ga i deportivali u logor Dormagen, gde je proveo naredne četiri godine.
Dragiša se nakon rata vraća u Kragujevac, a samo pet godina kasnije saznaje da boluje od tuberkuloze, koja u to vreme u Jugoslaviji nije mogla da se leči, te je odnosila veliki broj života. On tada piše pesmu "Pluća su mi bolna", čiji su ovo stihovi:
Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani
Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote
Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam
Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio.
Pesmu je prvi snimio Zaim Imamović, a kada ju je objavio ljudi su se toliko saosećali sa bolom piscva da su mnogi pokušali sebi da oduzmu život. Nije mnogo prošlo, a Centralni komitet Saveza komunista je po naređenju Josipa Broza Tita odlučio da zabrani emitovanje pesme.
Zabrana je potrajala čitavih deset godina, sve dok na jednoj proslavi pesmu “Pluća su mi bolna” mine naručila lično Jovanka Broz. Otpevala joj ju je pevačica Nada Mamula, i tada ova kultna pesma počinje svoj novi drugi život.
Dragiša je uspeo da se izleči od tuberkuloze, ali 1959. godine su ga stigli problemi sa srcem, te je preminuo od infarkta 1966. godine.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
