Glumica Branka Petrić danas slavi 85. rođendan. Pored velikih uloga po kojima je pamtimo, ostaje nam u sećanju i velika ljubav i brak koji su imali ona i njen pokojni suprug Bekim Fehmiu.
Branka je rođena je 17. aprila 1937. u Novom Vinodolskom. Malo ljudi zna da je imala teško detinjstvo:
“Petrići su iz Hrvatske, sa Sušaka. Deda nije imao neke velike škole; bio je trgovac, vlasnik pilana i šuma u Gorskom Kotaru. U njegovom pasošu je pisalo – veleposednik. Odmah na početku Drugog svetskog rata, Italijani su mog oca osudili na dvadeset godina robije. Nije bio komunista, ali bio je antifašista, levičar, pomagao partizanski pokret u Gorskom Kotaru; slao im je i hranu. Nakon presude odveden je u Italiju, u logor. U Novom Vinodolskom, gde sam rođena, još uvek čuvam tabakeru na kojoj je moj otac izgravirao datume svog premeštanja iz jednog italijanskog logora u drugi; a bilo ih je šest. Nakon pada Italije 1943, otac je oslobođen. Mama, sestra i ja smo rat provele u Novom Vinodolskom, u vikendici koju je, 1917, moj deda poklonio mojoj baki za rođendan. Italijani su tu kuću pretvorili u bolnicu, nas smestili u malu prostoriju za poslugu; ostalih dvadesetak soba su zauzeli ranjenici…
Bilo je to čudno vreme: otac u zatvoru, mama, sestra i ja u kući sa okupatorom. A mama tada ima 34 godine! Posle oslobođenja, zbog neslaganja sa novim vlastima, cela očeva familija je pobegla u Italiju, u Trst, zbog čega je moj otac, bez obzira na to što je nekoliko godina proveo po italijanskim logorima, često bio pozivan u policiju na saslušanja. Izuzev vile u Novom Vinodolskom, ubrzo mu je bila oduzeta gotovo celokupna imovina. E, onda je moj drugi deda, prota Karamatijević, pozvao sve preživele članove porodice da se okupe; tako smo se 1947. našli u Beogradu. Krenula sam u zemunsku gimnaziju, tamo maturirala…"
Krajem pedesetih godina prošlog veka u Beogradu se na Fakultetu dramskih umetnosti upoznalo dvoje mladih koji nisu ni slutili da bi mogli da provedu decenije zajedno — Bekim Fehmiu, sin albanskog imama Ibrahima Fehmiua poreklom s Kosova i Metohije, i Branka Petrić, ćerka riječkog katolika i raške Srpkinje.
Iako se kasnije ispostavilo da je ovo jedna od najvećih ljubavi naše javne scene i jedna od najčuvenijih priča, ona nije počela na prvi pogled. Pre nego što su se Bekim i Branka zaljubili, njihovi putevi su se preplitali na časovima, a najviše na plesu, gde ih je spajala profesorka Sonja Dojčinović. Ona je ubeđivala Fehmijua da pređe u baletske igrače i poručivala mu: "Verujte, prevazišli biste Nurejeva" kada bi Bekim zaigrao s "vitkom, dugonogom, tamnosmeđom Brankom", kako ju je opisivao.
"Naša ljubav je bila takva i prolazila kroz razna iskušenja, ali nije imala tužan završetak. Svako će na svoj način otići sa ovog sveta, ali naša ljubav je do kraja bila lepa i velika - ispričala je jednom prilikom Branka, koja je danas napunila 85. godina
- A zašto te velike ljubavi imaju tužan završetak? Nešto se desi. U našem slučaju, ona je stalno dobijala neke nove kvalitete i zahvaljujući tome mi smo preživeli 43 godine zajedno. Svaka ljubav i zajednički život je biljka koju treba da negujete, da je osvežavate, ali desi se i da ona usahne. A bude i perioda rutine i onda se potrudite da oživite. Na početku nisam ni ja sasvim upoznala Bekima. I kasnije, kad su prošle mnoge godine braka, znala sam da mu kažem: "Ti si i dalje spreman da me iznenadiš." A to je važno - kazala je za Nedeljnik.
Istakla je da gotovo nikada nije bila ljubomorna u životu, ali da ju je samo jednom obuzelo to osećanje - i to na 24 sata. Ipsričala je potanko kako i zbog koga.
- Postoje strašno ljubomorni ljudi i oni su, uz to što su takvi, potpuno svesni i da to nije dobro. Ne mislim da je moja zasluga to što nisam bila ljubomorna. Nije bio ni Bekim ljubomoran. Nikada me nije gnjavio po tom pitanju. Pojavilo bi se ponekad, ali to bi bilo sitno. A šta je ljubomora? Kad niste sigurni da vas neko voli. Ili kad niste sigurni u sebe ili kada vam je ego toliko dominantan. Sećam se da sam imala samo jednu mikroepizodu. Bila sam samo jedan dan na snimanju filma “Odisej” koji je režirao slavni italijanski režiser Franko Rosi, a Bekim je igrao glavnu ulogu. U ekipi je bila tada jako poznata manekenka Kira Bester i ona je u filmu igrala Kaliopu. Bila je toliko lepa. Došla sam u Crvenu luku na set. Oni su otišli celi dan na snimanje, i to brodom na neko ostrvo. I ja sam osetila odjednom nešto i prvi put drugačije. I priznala sam sebi da je to bila ljubomora. A kad me pitate koliko je trajala ljubomora, deset sati? Ne, mislim da je bilo oko 24 sata - seća se glumica.
Branka je ispričala i da se Bekim nije sviđao samo ženama, nego i muškarcima, pa je tako za dizajnera Džona Galiana početkom 70-ih bio ideal muške lepote.
- Bekim je imao potrebu da mi se poveri, makar i u knjizi, a znao je da ću ja sve, kao i uvek, prihvatiti prijateljski. U šali sam mu govorila da bih se ja na njegovom mestu ponela još i gore - pričala je Branka za Gloriu.hr., koju je Fehmiu u knjizi opisao kao Amazonku, dok ju je s obale posmatrao u moru sa sinovima Uliksom i Hedonom.
Prvi deo autobiografije "Blistavo i strašno" - u kojoj Bekim Fehmiu piše o vremenu od rođenja u Sarajevu do završetka gimnazije u Prizrenu - je ponovo prodaji, u izdanju "Lagune", u knjižarama širom zemlje.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
