Romantika danas živi još samo u sećanjima, boemski život je gotovo zaboravljen.
Pravih srpskih kafana je sve manje. Nekada su najveći boemi bili glumci Zoran Radmilović, Dragan Nikolić, Pavle Vuisić, Petar Božović, Petar Kralj, a danas njihove mlade kolege i naslednici te škole Miloš Biković, Milan Marić, Slaven Došlo, Zoran Pajić, Viktor Savić i Aleksandar Radojičić vreme više provode u teretani.
- Nekada je bilo kafana, a ne teretana, a danas je obrnuto, ima teretana, ali nema kafana. Od Taša do Trga republike nema 10 kultnih kafana. Ne znam šta pričaju u teretani, ali u kafani uz čašicu i turu pića rađaju se šale, pesme, poezija, udvaranja, a bogami i poneka čarka. Nekad verbalna, nekad i malo žešća, a sutra Jovo nanovo - govorio za Kurir Novica Nikić, konobar bifea Ateljea 212, kultnog mesta koje je okupljalo glumačke i estradne zvezde.
U klub su nekad svraćali Toma Zdravković i Predrag Živković Tozovac, a danas samo glumci da popiju kafu pre predstave ili kad proslavljaju uspešnu premijeru.
- Ako nisi došao u bife Ateljea tri dana, džabe ti sve teretane. Nemam ništa protiv njih, jer danas je drugo vreme i takva se roba traži. Nekad se to zvalo salonska gluma. Sediš i bacaš replike levo i desno. Konkretno, Atelje je maltene nekada u svakoj predstavi imao kafanu. Danas su tekst i dekor možda zahtevniji i traže fizički pripremljene glumce - smatra čuveni konobar.
Dobre vesti da nakon korone ponovo radi bife Atelje 212. Priča o čuvenom mestu nije potpuna bez legendarnog Dragana Nikolića.
Glumac je svaki slobodan trenutak koristio da svrati i popije kafu i viski. Početkom osamdesetih, tokom angažmana u pariskom pozorištu "Teatar de la Vil", nije bilo dana da se ne javi svojim drugarima iz kafane.
- Muci Draškić je pozvao Nikolića da pređe u Atelje kad je dobio otkaz u "Buhi". Dragan je mnogo voleo da sedi u bifeu. Otišao je u Francusku i od neke želje i tuge što ne dolazi u kafanu zvao je svakog dana sa govornice samo da čuje nekog od svojih drugara. Potrošio je mnogo novca na pozive. Vukla ga je nostalgija za Ateljeom. Kada nije došao ovde da popije piće, računao bi da tog dana nije živeo - priseća se Nikić.
U bifeu su nastale mnoge predstave, kao i kultni film "Poslednji krug u Monci", koji je proslavio Dragana Nikolića.
- Dušan Prelević Prele je imao neki scenario i onda su Dragan i on dolazili da rade na tekstu. Kada sam posle pogledao film, shvatih da su priče i neke scene pripremili u Ateljeu. Bilo je tu žestokih svađa, čak i s krvlju, da bi došli do nekog rešenja. Debelo su radili - kaže Novica.
Tuče uglavnom nije bilo, ali je Prele bio kolovođa.
- Bilo je više konstruktivnih tuča zbog neke predstave. Više od pola dobrih komada nastalo je u kafani, a iz razgovora se rodila "Noć tribada". I šank je bio na sceni.
Od svih glumaca, jedino se Bata Stojković držao reda.
- Tražio je da pre predstave budu spremne kafa i voda, a posle jedna viljamovka. Ako on kaže da će izaći iz kafane u pola tri, tako i bude, dok sa Butkovićem nikad nisi mogao da napraviš dil. Uvek bi morao da popije još jednu. Morao sam da budem takmičar i psiholog. Ne daj bože da se započne polemika ko je bolji glumac - objašnjava Novica.
Od glumica, rad ugostitelja najviše je cenila Tanja Bošković.
- Ona me je zvala Noca, kao moja tetka. Osetio sam kao da mi je rod. Sećam se, bila je 1992. godina kad je obnovljen Atelje. Radili smo preko leta jer smo jedini imali klima-uređaje. Igrali smo "Kneginju iz Foli Beržera" s orkestrom na sceni i više od 50 učesnika. Preko puta bifea bile su kuće i u jednom trenutku žena uzme crevo i počne da nas poliva da bi nas rasterala. Tanja se skinula i počela da igra. Posle toga, svi su zazidali prozore i nema ih više - završava Novica.
Kurir.rs/
NE PROPUSTITE
Bonus video:
