U Niškoj Banji je svečano otkrivena skulptura posvećena legendi jugoslovenskog filma, Ljubiši Samardžiću. Postavljena je na centralnom banjskom šetalištu, u okviru projekta Trg Ljubiše Samardžića, a obezbeđena je zahvaljujući lokalnoj akcionoj grupi "Katena mundi".
Pored brojnih posetilaca, ovom događaju prisustvovali su i prijatelji čuvenog glumca, s kojima je u Nišu provodio školske dane, ali i supruga Mirjana, ćerka Jovana sa mužem i unuci Sara, Marta, Stefan i Ines.
- Prošlo je pet godina otkako Ljubiše nema i zaista je lepo da su ga se ljudi iz ovog kraja setili. On to zaslužuje. Često smo dolazili ovde na Niške festivale, a inače, Ljubiša je bio izuzetno vezan za svoje Banjce i mnogo je voleo da dođe ovde. Tu ima i svoje drugare, koji su hvala Bogu živi, tako da su nam danas susreti s njima dirljivi i lepi. Cela porodica je ovde: ćerka, zet i unuci, od kojih najmlađa najviše voli da se slika pored dede - rekla je kroz osmeh Mirjana, s kojom se glumac verio upravo u Niškoj Banji. Zadovoljna je izgledom spomenika koji je replika Ljubišine uloge Šurde iz serije "Vruć vetar".
- Spomenik je dobra ideja, setiće se ljudi te Ljubišine uloge koja je inače potpuno suprotna njegovoj prirodi. Bio je vredan i radan, daleko od čoveka koji je uživao uz kaficu. Ovaj umetnik ga je izuzetno lepo dočarao. Inače, Ljubiša je bio je izuzetno jednostavan čovek, radio je posao koji voli. Objedinio je tri profesije - glumu, produkciju i režiju i u tome je uživao. Nikada na sebe nije gledao kao na nekoga ko je izuzetan, hodao je ulicama kao i svi drugi ljudi. Jedino što je bio poznat, pa nismo mogli da šetamo kako smo hteli, ali dobro, navikla sam bila - dodala je gospođa Samardžić, otkrivajući detalje iz njihovog života.
- Posle pedeset i kusur godina zajedničkog života počeli smo da ličimo jedno na drugo. Imamo divne unuke koji mi nadomešćuju svu tugu. Nisam volela da moja deca odu u glumce, težak je posao. Znate kako kažu, mala bara mnogo krokodila. Ljubiša nije bio iz te priče, i zato ovaj spomenik nije došao ranije. Nije imao ko da ga inicira. I ja sam takva, pomagala sam mu iz senke, ali maksimalno. Radili smo zajedno, izvukli smo projekte koje smo izvukli, a za mnoge uloge koje nije snimio ja sam glavni krivac. Umela sam da ga odgovaram. A i među ulogama koje je uradio ima i boljih i lošijih, ali živeli smo od tog hleba i nije moglo baš sve da se odbije. Ostali bismo gladni - zaključila je Mirjana, koja je u jednom trenutku i zaplakala.
Jedan od ličnih Ljubišinih prijatelja i njegov lični frizer Rastko Aca Manojlović, priseća se zajedničkih anegdota i otkriva kako se glumac spremao za ulogu Šurde.
- Bio sam mu kućni prijatelj, šta više, njegova majka bila mi je glavna kuvarica kada sam se oženio. A ja sam Ljubiši doterivao frizuru kada bi snimao neki film ovde u Nišu. Tokom rada na seriji "Vruć vetar" dolazio je kod mene da mu objasnim kako se oštri brijač, kako se sapuna... Sve što je u kadrovima Šurda prikazivao. Inače, Ljubiša je bio izvrstan čovek, sa divnom porodicom. Njegova majka je držala poslastičarnicu, pored moje radnje, pa smo pravili sladoled zajedno. Bio je interesantan od malena, rođen da bude glumac. Često se setim kako je išao u školu sa drugom Borom Japancem. Bio je visok svega metar i nešto, a Ljubiša dva metra! Kad pođu u školu ispred današnjeg hotela "Srbija" bio je jedan dud. Bora bi ga toliko tukao, da bi se Ljubiša popeo na drvo i ne bi smeo da siđe sve dok se Japanac ne vrati iz škole - otkrio je Aca.
Sa arhitektom Miodragom Nikolićem, Ljubiša je maturirao u istom odeljenju 1956. godine, koji se priseća školskih dana.
- Sedeli smo u istoj klupi. Uvek se rado setim kako sam ga prešao kad je trebalo da popravi negativnu ocenu iz latinskog. Rekao sam mu jednu bezobraznu izreku na tom jeziku. Kad je ponovio, profesorka mu je odmah dala opet jedinicu i oterala ga kod direktora. Rekao je da će me ubiti. Ali, Ljubiša je bio je divan dečko, takav se više ne rađa. Uvek je hteo da pomogne. Bio je dobra duša, verovao je u sebe i pomalo glumio još u srednjoj školi. Bio je talentovan. Zasmejavao nas je, ali i bio ozbiljan kad treba. Nije što je naš, ali bio je vrhunski glumac. Ne verujem ni da je išta bolji Gari Kuper niti neki drugi američki glumac. A kad je već počeo da radi, pa je 1962. došao iz Beograda pravo kod mene u kancelariju, nismo mogli da šetamo od gimnazijalki - seća se s osmehom Miodrag.
Kurir.rs/ Marko Smiljković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
