Književnica, čiji se romani razgrabe čim izađu, govori o novom romanu, porodici, putovanju i malim stvarima koje joj ulepšavaju život.
Brojni čitaoci i fanovi Jelene Bačić Alimpić dočekali su još jednu poslasticu krajem aprila: njen novi roman. Jelena je žena koja ima ogromnu karijeru kao pisac i potpunu ispunjenost života kao žena. Dvoje odrasle uspešne dece i gotovo tri decenije skladnog braka vide se i na njenom mladolikom licu.
Evo i dvanaestog romana, kog najavljuju najveći bilbordi: "Kletva" se uveliko čita. Pa vi ste kao fabrika bestselera?
- Ne bih rekla da sam kao "fabrika bestselera", ali se trudim da izađem u susret čitaocima koji uvek sa nestrpljenjem očekuju novu knjigu. Izdajem jednu knjigu godišnje, s tim što sam ove godine malo poranila. Ali beskrajno me raduje činjenica da se "Kletva" već uveliko čita i da je već pet dana nakon objavljivanja zauzela prvo mesto na "Laguninoj" top-listi.
Ovaj put niste išli daleko, ostali ste u svojoj Vojvodini, ali ste se vratili u prošlost. "Kletva" je roman o porodici Stanimirović, gde otac odlazi u partizane, a tri ćerke i baka Radojka ostaju same. Iskreno, ima li u ovoj priči autobiografskog?
- Nema, zaista. Čitava priča je isključivo plod moje mašte, ali i ova knjiga sadrži razmišljanja, monologe i dijaloge u koje ja duboko verujem i u stvarnom životu.
Često kroz svoje romane volite da podvučete žensku solidarnost. Šta vam je u "Kletvi" najmilije?
- Ženski likovi su pažljivo građeni i iznijansirani, posebno likovi dve glavne junakinje Dušanke Stanimirović i baba Radojke. Ništa manje važni nisu ni ostali likovi, uključujući naravno i muške, ali njih dve imaju najkompleksniji odnos. Da, i u ovom romanu ističem žensku solidarnost, pored hrabrosti, ljubavi i upornosti.
Šta prvo radite - ili ne radite - kada završite knjigu? Posle dvanaest romana mora da postoji neki mali ritual koga se držite?
- Ne radim, ha-ha. Šalim se. Prvo, evo nakon dve godine pauze zbog pandemije, tu je promocija romana "Kletva" u Beogradu. Odmah sutradan putujem u Republiku Srpsku, u Prijedor, pa zatim imam zakazano Trebinje, Bileću i gostovanja po Srbiji. Dakle, nastavljam da radim i ono što me najviše raduje - da se družim sa čitaocima. Nakon objavljivanja romana, 25. aprila, otputovala sam na kratak odmor u Lisabon da malo, kako u šali kažem, "provetrim mozak".
LISABON I BAJRONOVA KUĆA
Protekle praznike proveli ste u Portugalu. Najdalji zapad Evrope, topli ljudi, nebo, zalazak sunca... Šta ste doživeli u ovoj zemlji?
- Bilo je to kratko, ali ispunjeno putovanje. Osim Lisabona, obišli smo Sintru, Kabo da Roku - najzapadniju tačku Evrope, Kaškaiš, Eštoril, hotele u kojima su odsedali za vreme Drugog svetskog rata Jovan Dučić, Miloš Crnjanski i Duško Popov, po čijem je liku, kako kažu, Jan Fleming stvorio lik čuvenog tajnog agenta Džejmsa Bonda. Popila sam kafu u kafeu u kojem je voleo da pije i Tomas Man. U Sintri sam obišla i kuću u kojoj je živeo pesnik lord Bajron, koji je ovo mesto nazivao "najlepšim selom na svetu". Naravno, posetila sam i čuveni Okeanarijum u Lisabonu i sve njegove istorijske i kulturne znamenitosti i doživela nezaboravno veče uz čuvenu fado muziku.
Sada kada je roman završen, sigurno imate više vremena da se posvetite porodici. Da li je vaša ćerka Dunja još uvek u Holandiji i kako teče sveži bračni život sina Marka?
- Deca su dobro, što mi je i najvažnije. Dunja je trenutno na razmeni svog matičnog holandskog univerziteta u Parizu, a Marko i Nina uživaju u prvoj godini bračnog života.
Nema napisa o vama a da se ne pomenu sklad i velika ljubav između vas i supruga Miroslava. Nedavno ste proslavili 28 godina braka. Šta mladi ljudi treba da rade kako bi potrajala bračna zajednica?
- Recepta za brak nema. To jednostavno ne postoji. Mogu da govorim samo iz svoje perspektive i nakon skoro tri decenije zajedništva: ljubav, uzajamno poštovanje, kompromis, poštovanje lične slobode su po meni veoma važni faktori skladnog i dugovečnog bračnog života.
Da li ste od onih koji misle da je korona prošla, ili se još uvek čuvate? Jeste li uspeli da izmaknete virusu?
- Iako sam tri puta vakcinisana, preležala sam koronu, ali u blagom obliku. Lično, trudim se da razmišljam pozitivno i iskreno se nadam da se ovako nešto više nikome od nas neće ponoviti. I dalje poštujem mere tamo gde su propisane.
Imate li drugarice, malo žensko carstvo, sa kojima se viđate, pijete kafu, izlazite?
- Imam tri dobre prijateljice sa kojima povremeno izađem, tradicionalno svake godine idemo na ženski ski-vikend, i to je otprilike to. Volim da odem u pozorište, ali najviše vremena provodim na svojoj vikendici, negujući cveće, baštu i čitajući. I brinem o svojim psima, koji mi oplemenjuju život.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
