Paolo Mađeli počeo je da režira pre svoje 20. godine i dosad je potpisao više od 200 predstava u Italiji, Hrvatskoj, Srbiji, po celoj Europi, najviše u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Mađarskoj, Belgiji, Španiji, kao i u zemljama Južne Amerike, i u Izraelu i Palestini, piše „Jutarnji list“.
Veliki reditelj trenutno je u Zagrebu gde sprema predstavu "Ja sam ona koja nisam" po tekstu Mate Matišića, a ovom prilikom otkrio je da se oseća bombardovano:
- Ne znam šta znači biti normalan. Niti znam da li su normalni ljudi ludi, a nenormalni normalni. Ja sam, u stvari, jedan dosta usamljen i nesrećan čovek... Moja je obitelj razbacana po celom svetu, sinovi iz prvog, nevenčanog braka su mi u Londonu i Rimu, a mala iz trećeg braka Gioia je u Berlinu. Supruga Friederike je u Beču, a ja sam u Hrvatskoj. Imam prijatelje koji mi vrede kao život, ali osećam se bombardovan, kao Ukrajina, bombardovan informacijama i komunikacijama i lošim vibrama oko sebe... Nisu laka vremena.
Nervirao ga je u mladim godinama, kako kaže, zapadni kulturni imperijalizam i istok je za njega kao intelektualca i reditelja bio otkriće. Počeo je u rumunskom, mađarskom pozorištu, a 70-ih je živeo i svoje beogradske dane, kada učestvuje na BITEF-u, tadašnjem središtu avangarde. U dvadesetim godinama radi Pirandelove “Divove planine” s Mirom Stupicom i s njima gostuje u Parizu. Evropskog je odjeka i njegova režija Čehovljevog “Galeba” s mladim Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi.
- Beograd je u to vreme zbog Jugoslavije bio grad velike koncentracije stranih umetnika, bio je internacionalni, ne nacionalistički grad, tamo su cirkulisali Pazolini i Antonioni. Bio sam u to vreme blizak Danilu Kišu, obojica smo bili buntovnici, spremni sudbinom platiti u borbi protiv konzervativnog i nacionalističkog Beograda koji je 70-ih počeo pokazivati svoju ružnu glavu - priseća se Mađeli, koji napominje da je osim tri supruge imao i ljubav u Beogradu koja je igrala u seriji “Grlom u jagode”, ali ne želi njeno ime da povlači po novinama.
Mađeli je ipak, pre nekoliko godina govorio za Kurir o svojoj velikoj Beogradskoj ljubavi, Dobrili Bobi Stojnić.
- Boba mi je bila prva žena, a druga Rozalija Levaj, koja mi je rodila blizance. Dobrila je ostala jedan pozorišni zločesti anđeo. Prilazila je glumi iz nekog modernog rakursa. Nikad je neću zaboraviti. Bila je intelektualac ispred svog vremena. Ljubav kao što je bila s njom nikad ne završava. Jedino što nosimo uvek sa sobom jesu, kao što kaže Pirandelo, slike i sećanja. Ona je taj neki moj dobri duh i moja intelektualna porodica, a i jedna od prvih slika - objasnio je reditelj tada.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
