Kada su 1984. godine snimali film „Kraj rata“, Gorica Popović i Velimir Bata Živojinović sklopili su brak u crkvi. Bata je tada već pune 24 godine bio venčan sa svojom Lulom, ali samo u opštini, a Gorica je tek osam godina kasnije stala pred matičara sa saksofonistom Nenadom Petrovićem.
Sveštenik je pred kamerama obavio ceo obred venčanja i saopštio im da su od tog trenutka supružnici pred bogom. Pored toga što se ovog vikenda Bate sećamo uz filmove na Kurir televiziji „Igmanski marš“, „Obećana zemlja“ i „Nož“, Gorica u intervjuu otkriva još neke detalje koji su njenog 19 godina starijeg kolegu učinili legendom.
Da li je bilo naporno izdržati ceo obred venčanja u crkvi?
- Venčali smo se s krunama na glavi, tako da mi je Bata posle govorio da sam mu ja žena (smeh). Nije bio naporno, to je inače divan film reditelja Dragana Kresoje.
Bata se s Lulom nije venčao u crkvi, jeste li vi s vašim suprugom Nenadom?
- Nisam, samo smo obavili građansko venčanje. Pre nekoliko dana slavili smo 30 godina braka.
Da se vratimo na film. Često ste radili s Batom.
- Bata je mnogo igrao, pa sam imala sreću da se s njim često srećem. Od prvog trenutka sam se divila njegovom visokom profesionalizmu. Osim što je bio sjajan glumac, bio je i maksimalno profesionalan. Bio je u stanju da nepomično stoji na kiši i vetru ako to zahteva uloga. Zaista je bio krajnje požrtvovan i posvećen glumac.
Pamtite li neki njegov savet?
- U filmu „Halo, taksi“ imali smo scenu u restoranu. Htela sam da, dok sedimo, pušim cigaretu, a on me je pitao šta će ti to, moraćeš u sledećem kadru da pratiš koliko je cigareta izgorela. Samo ti komplikuje stvari, a nema potrebe. Onda, lepo smo se družili i tokom rada na seriji „Seljaci“ Dragoslava Lazića, mada je već bio oboleo. Iako je išao na Kubu na lečenje, uvek je bio vedrog duha. Teško se prilagođavao zdravstvenim zahtevima. Sećam se, stiglo je neko pečenje na sto, a on mi se, pošto ne sme to da jede, obrati rečima: „Nemoj da kažeš Luli slučajno...“
Krasila ga je posebna energija.
- Kada je na snimanju filma „Sok od šljiva“ povredio kičmu, bilo je vrlo dramatično. Ostao je na čistini, još bez penzije, ali srećom veoma brzo se vratio i nastavio da radi. Obožavala sam i njegovu suprugu Lulu i celu porodicu. Oni su mi u najlepšoj uspomeni, posebno Bata, za koga može da se kaže da je velikan našeg filma.
Uvek se spominje njegova nestvarna popularnost u Kini.
- Da. Kad smo Tamara Dragičević, Ivan Mihailović i ja bili na gostovanju u Torontu s predstavom Ateljea 212 „Slavna Florens“, obilazili smo jedan dan radnje. Išli, što se kaže, u šoping. Ušli smo u prodavnicu cipela, a prodavac Kinez nas je upitao odakle smo. Čim smo rekli iz Srbije, Beograda, izustio je: „Aaa, Valter, Bata Živojinović!“ Znao je i ime lika i njegovo pravo ime. Bili smo fascinirani usred Toronta.
Da li je sam Bata mogao da sagleda svoju popularnost?
- Znao je da je bio voljen glumac. Ljudi glumce najčešće, kad ih vide uživo, doživljavaju kao vrlo bliske, pa im ako su negativci u ulogama priređuju neprijatne scene. Ali Bata je bio omiljen bez obzira na to šta je igrao i svuda su ga spopadali i tražili autogram.
Šta još pamtite u vezi s njim?
- Snimali smo „Doroteja“ u Makedoniji, a ja sam povela moju baku da malo vidi sveta. Bata se toliko o njoj brinuo, pa ju je stalno zapitkivao: „Gospođo, jeste li dobro, šta vam treba“, sa sve svojom vedrinom i humorom.
Jeste li imali neke posebne nadimke, kako ste se zvali?
- Nismo, ali tokom snimanja „Seljaka“ na Kosmaju bili smo na različitim političkim stranama. I stalno smo se zadirkivali. Govorio mi je: „Videćeš ti kad naši pobede, nećeš više ništa da igraš.“ A ja sam mu uzvraćala da ni on neće igrati... Šalili smo se, ali nikada nismo nikakvu zlu krv unosili u te dijaloge.
I GORICU KRASI VEDAR DUH
Raduje me humanitarni rad
l S kolegama Svetlanom Cecom Bojković, Anitom Mančić, Tihomirom Stanićem i drugima, a uz podršku Udruženja dramskih umetnika Srbije, Gorica organizuje predstavu „Brod plovi za decu rudara“, s ciljem prikupljanja sredstava za porodice rudara nastradalih u rudniku „Soko“ u Sokobanji. Predstava će biti izvedena 3. juna u Velikoj sali MTS dvorane.
- Radujemo se što smo to organizovali i nadamo se uspešnom projektu. Biće tu muzičkih numera, ali i raznih odlomaka iz predstava, monologa, poezije... Jedan reprezentativni program koji sam napravila pošto imam iskustva s predstavom „Brod plovi za Beograd“.
(Kurir.rs/Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
