Dan Jugoslovenske kinoteke, 6. jun, obeležen je tradicionalnom dodelom Zlatnih pečata istaknutim filmskim umetnicima, kao i svečanim otvaranjem 24. Festivala nitratnog filma.
Najviše priznanje Jugoslovenske kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti ove godine dobili su filmska, televizijska i pozorišna glumica Vera Čukić i direktor fotografije Predrag Pega Popović.
Diva srpske i jugoslovenske kinematografije Vera Čukić ostvarila je oko 80 uloga u igranim i televizijskim filmovima, TV dramama i serijama. Na velikom ekranu debitovala je kao veoma mlada u ratnoj drami "Kroz granje nebo" (1958) Stoleta Jankovića. Glumu je studirala na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju (danas FDU) u klasi profesora Mate Miloševića.
- Čovek je često zatečen kada dobije nagradu za dugi životni rad. Mislila sam da je vreme nagrada za mene prošlo. Malo sam se povukla, ali odjednom je došla ta nagrada, i to odmah nakon Pečata Narodnog pozorišta za pozorišnu umetnost. Ovim Pečatom za filmsku umetnost sve sam zapečatila - izjavila je za Kurir Vera Čukić.
Jedna od naših najlepših glumica pred kamerom je oživela niz vrlo različitih karaktera. O tome svedoči izbor filmova za retrospektivu, koja obuhvata deset ostvarenja. Među njima su neke od njenih najznačajnijih uloga - u trileru "Nož" (1967) Živorada Mitrovića, komediji "Imam dve mame i dve tate" (1968) Kreše Golika, drami i romansi "I bog stvori kafansku pevačicu" (1972) Jovana Živanovića, socijalnoj drami "Dnevnik uvreda 1993" (1994) Zdravka Šotre... Vera Čukić je dobitnica nagrade za životno delo "Pavle Vuisić", koju joj je Udruženje filmskih glumaca Srbije dodelilo 2013.
Značajan trag ostavila je i u teatru - u avangardno doba Ateljea 212 i potom kao dugogodišnja prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu.
Poznati direktor fotografije Predrag Pega Popović filmom je počeo da se bavi u ranoj mladosti u Kino klubu Beograd. Kameru je studirao na čuvenoj akademiji FAMU u Pragu, zajedno s grupom kasnije slavnih reditelja, pripadnika takozvane češke škole.
Popović je bio prvi diplomirani filmski snimatelj u nekadašnjoj Jugoslaviji. Jedan je od osnivača Katedre za kameru na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a bio je i dekan FDU.
U svom stvaralačkom opusu beleži više od 60 igranih, dokumentarnih i televizijskih filmova i serija. Uspešno je sarađivao s nizom značajnih reditelja. Za retrospektivu je odabrano devet filmova - od "Nedelje" (1969) Lordana Zafranovića, preko "W. R. Misterije organizma" (1971) Dušana Makavejeva, "Usijanja" (1979) Bore Draškovića, "Oktoberfesta" (1987) Dragana Kresoje, do "Kordona" (2003) Gorana Markovića, koji je Popoviću doneo nagradu Zlatna mimoza za najbolju fotografiju na festivalu u Herceg Novom.
Festival nitratnog filma ove godine se održava 24. put, nudeći, kao i uvek, atraktivnu selekciju ostvarenja iz prve polovine 20. veka. Program se realizuje u saradnji s nizom inostranih filmskih arhiva i kinoteka.
- "Nitrat 24" od 6. do 16. juna u sali "Makavejev" nudi 48 filmova iz 31 kinoteke i srodnih institucija. Imamo ostvarenje iz praktično celog sveta - Evrope, Azije i Amerike, iz najvećih arhiva. Mi smo i u vreme pandemije odlučili da se ne predamo. Međutim, prethodna dva izdanja ipak su bila kovid festivali. Godine 2022. vraćamo se na puteve stare slave. Prikazaćemo neke od najboljih filmova koji su pronađeni poslednjih godina, neki su izvučeni iz zaborava, nekima su napravljene nove digitalne kopije, neki su decenijama bili zabranjeni - izjavio je umetnički direktor i selektor festivala Aleksandar Saša Erdeljanović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
