Na lokalitetu nekadašnje zgrade Narodne biblioteke Srbije, na Kosančićevom vencu, Dejan Aleksić je za roman "Petlja" juče proglašen prvim dobitnikom priznanja "Vladan Desnica" za najbolji roman u 2021. godini.
Laureata novoustanovljene nagrade birao je žiri koji se sastojao od devetoro uglednih pisaca, od kojih je svaki predlagao po sedam knjiga, a predsednik je bio Dušan Kovačević. U razgovoru za Kurir Dejan Aleksić kaže da ga je vest zatekla na putovanju i da mu priznanje posebno znači jer su pobednika birale njegove kolege.
U uži izbor su ušla i dela koja su već nagrađena Ninovom nagradom i Zlatnim suncokretom. Da li ste očekivali da ćete osvojiti priznanje i 12.000 evra?
- Bila je jaka konkurencija i svake godine će biti tako. Naša kultura je dovoljno zrela i snažna da godišnje proizvede sedam ili osam zaista dobrih romana, više nije ni potrebno ako imamo takav kontinuitet. Najiskrenije, nisam se nadao, video sam da sam u najužem izboru od pet naslova, ne kažem da nisam priželjkivao, ali se objektivno nisam nadao i činjenica da sam otputovao na jedan kraći put u Norvešku, koji sam morao da prekinem zbog vesti o nagradi i svečanosti, govori o tome, time mi je i zadovoljstvo, naravno, veće.
Specifičnost ove nagrade je da je žiri sastavljen od pisaca?
- Pisci u žirijima nisu retkost, ali je ovo specifično iz razloga što su isključivo pisci članovi žirija, nije bilo teoretičara književnosti i kritičara, koji su svakako važni u ovom poslu. Videli ste da su u najužem izboru bili roman koji je dobio Ninovu nagradu ("Deca" Milene Marković) i roman koji je nagrađen Zlatnim suncokretom ("Smrtni ishod altetskih povreda" Milice Vučković) i dela koja su bila u najužem izboru za druge prestižne nagrade. Imao sam to zadovoljstvo da u aprilu roman bude nagrađen priznanjem "Miloš Crnjanski", što je meni bilo sasvim dovoljno kao neki vid i formalnog priznanja da je to roman koji zavređuje pažnju, ali ovo prevazilazi svako očekivanje.
Roman ste nazvali "Petlja". Da li se iza naslova krije neka simbolika?
- Naslov je semantički vrlo otvoren, iz njega se može učitati mnogo toga. Pominjali smo idiom i pojam stisnute petlje, kako bi se nešto učinilo, kao izraz svojevrsne hrabrosti i nespremnosti da se prave kompromisi. Naslov se odnosi i na njegovu složenu strukturu, za mene kao autora koji ovu konstrukciju pravi, ali ne i za čitaoce. Knjiga ima nekoliko vremenskih planova, postoji sistem linearnog i nelinearnog čitanja. Na kraju, kad pogledate, i život je neka vrsta petlje i niza petlji koje pokušavamo da otpetljamo. Usled sve veće digitalizacije štampane knjige su počele da gube na značaju.
Da li mislite da će potreba za knjigama u budućnosti nestati?
- To je jedno od ključnih pitanja kojima se bave sociolozi i psiholozi, međutim, dobar čitalac će uvek biti tu. Knjiga će, kao najviše dostignuće čitave civilizacije, u ovom obliku u kome smo je poznavali, opstati. Dosta o tome govori i Umberto Eko, koji je na jednom mestu zapisao da je "knjiga gotov proizvod kao kašika", ne možete napraviti bolji proizvod jer kašika je kašika. Knjiga u bilo kojoj formi ostaje kao jedan od najznačajnijih dela civilizacije u formi u kojoj je data. Volim kad otvorim knjigu i pomirišem je, stimuliše me kao predmet, ne možete da omirišete laptop, mislim, možete, ali to neće biti isti osećaj.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
