Milena Božić jedno je od novih lica koje je lansirala serija "Klan", snimljena u saradnji produkcijske kuće "Fajerflaj" i Telekoma Srbija.
Mlada glumica nedavno se našla na naslovnim stranama zbog leka za koji nije imala recept i privođenja u policijsku stanicu u Kraljevu, ali o tome više ne želi da govori.
Razgovaramo o ulozi Juce u hit ostvarenju kreatora Slobodana Bobana Skerlića. Pred veliko finale narednog vikenda na Superstaru, Milena otkriva anegdote sa seta, a najavljuje i poslednji deo trilogije.
Godinu dana ste snimali drugu i treću sezonu serije "Klan". Kako sada gledate na taj period?
- Mislim da smo se baš radovali dok smo snimali. Ne znam kako izgleda snimati nešto u čemu nisi komotan. Zahvalna sam ekipi koja je radila na ovom projektu, jer je imala puno sluha i strpljenja. Slobodan Skerlić je bio potpuno posvećen, vraćao nas je, slušao, želeo je da se mi u tome osećamo prirodno. Kada radiš nešto prvi put, imaš velike pretenzije, možeš lako da sklizneš, te ti je potreban neko da te vodi, a on je bio jako pažljiv i verovala sam mu. Važno je uspostaviti odnos poverenja, da, i kad ti brljaš, imaš reditelja koga ćeš da pogledaš i poslušaš jer znaš da je to jedino čime treba da se vodiš. Nisam imala loše iskustvo, to je pitanje izbora. Postoje stvari za koje nemam hrabrosti i ne bih se upuštala.
Šta nas čeka do kraja serije?
- Čekaju nas novi poslovi koji će biti uzbudljiviji i teži. Oni su se ponovo našli nehotice u biznisu otmica. Moj lik je, kao i porodica, nenamerno uvučen u te stvari.
Kako ste razumeli tu ženu? Gde ste pronašli osnov da Jucu branite?
- Nju ne moram da branim, sama sebi sam zadala da razumem njene mehanizme, način na koji se brani ambicija. Trudila sam se da je razumem i da razlučim da njeni porivi ne moraju biti istovetni mojim, ali da ja znam zašto to radi. Koliko njih treba braniti, nisam sigurna, oni su životinje i kao takvi treba da ostanu, nema potrebe da ih romantizujemo i da se pravi mitska priča o herojima.
To nisu ni prosti ljudi, to su ljudi koji razmišljaju kao životinje, odnosno ne razmišljaju, njih vodi instinkt. Potrudila sam se da se poigram sa tim gde ona racionalizuje stvari i gde pravda svoj izbor. Odlučila se da živi sa čovekom koji je na poziciji moći, a sad će dobiti uvid u to šta taj život nosi, i tu se budi njeno organsko, što je meni bilo uzbudljivo.
Šta vam je bio najteži glumački zadatak?
- Najteže su mi obične glumačke scene koje su mi najtaktilnije, neke sitne stvari koje sam pokušala da odradim i scene koje su najbazičnije. Sve one scene koje se tiču trajnih događaja i koje se čine teškim, meni nisu bile takve, uzbudljive su mi za igru, posvetim im vreme pre snimanja, i sad ih je bilo mnogo više. Nekad se precenim, pa neke scene koje ja sebi dozvolim da podrazumevam budu najteže, kao na primer da zatvorim vrata, ja u tom momentu stvarno ne znam da zatvorim vrata (smeh).
Svi prepričavaju anegdotu iz prve sezone, kada ste snimali scenu svadbe i izvrnuli nogu, što je i završilo u seriji. Ima li anegdota i iz druge sezone?
- To sa štiklom je bilo baš zabavno, mi smo se smrzavali tada na setu. Bila sam baš ponosna na sebe, jer ja ne znam da hodam na štiklama, a oni su me sve vreme vraćali i terali da hodam ponovo. Bila je i situacija da sam i prešišala kadar. Kad sam u štiklama, uhvatim liniju kojom idem i ne stajem sve dok se ne uhvatim za neku banderu, kao klizači na ledu. U drugoj sezoni su me namučili sendviči. Bila sam gladna, a snimali smo scenu gde Juca jede. Krenula sam ambiciozno i zagrizla pola. Reditelj je tražio da ponovimo scenu i to smo uradili 20 puta tokom dana. Morala sam da pojedem više od 20 sendviča.
Prošle godine bili ste na Sarajevo film festivalu u programu "Talenti". Koliko vam je značilo to iskustvo?
- Bio je izuzetno ispunjen program, imali smo kolege sa prostora bivše Jugoslavije, kasting direktore i agente iz cele Evrope, koji su nam pomogli da se povežemo i proširimo polje rada. Mnogo sam naučila, dobili smo konkretne parametre, na koji način to tehnički treba da se odradi a da ostaneš autentičan. Vrhunski profesionalci su nam držali radionice.
Idete li na kastinge po Evropi?
- Pre godinu dana radila sam kasting za jedan strani film koji se snimao u Beogradu, ali sad trenutno ne pripremam ništa novo. Volela bih da radim na stranom jeziku, dobro govorim engleski, ali se i dalje čuje akcenat. Polje evropskog filma je veliko i pruža velike mogućnosti. Ne bih volela da nešto prejudiciram, ali bih želela da se edukujem. To mi se otvorilo kao jedno polje razmišljanja za budućnost.
Kakvi su planovi vezani za pozorište?
- Radim na predstavi "Ustav i prava građana", čija beogradska premijera nas očekuje u septembru na Dorćol placu. Njom smo otvorili Amfiteatar fest u Kraljevu. Bavili smo se Ustavom i time da ta materija nije teška, trudili smo se da pobliže objasnimo neke članove koji se ne primenjuju u praksi.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
