Glumac Miloš Timotijević leto provodi radno, na snimanju dve serije - "Poziv" i "Tunel". Prošlu i početak ove godine obeležile su mu uloge u nastavcima "Bese" i "Močvare", što je njemu i ekipi ova dva projekta donelo nominacije za Srce Sarajeva i najbolju seriju u regionu.
Od prve role, u kojoj se predstavio kao knez Mihailo još 1995, oživeo je kod nas i u svetu mnoge druge likove, bio u koži istorijskih ličnosti, ali i žestokih momaka. Za Kurir pred premijeru svog novog filma "Trag divljači" govori kako se na neobičan način našao u koži Aljoše i prijateljstvu s porodicom velikog pisca i reditelja Živojina Žike Pavlovića.
Trenutno za RTS snimate novu seriju "Poziv". Kakva je vaša uloga?
- Mogu samo da vam otkrijem da se lik zove Miloš i da je biznismen.
Partnerka vam je velika glumica Mirjana Joković.
- Mira i ja smo radili film "Stršljen", ali tada nismo imali zajedničkih scena. Sada će mi se pružiti prilika da delimo kadar.
Marko Popović i Iva Mitrović napisali su scenario, a jedino što znamo jeste da je serija "Poziv" po žanru triler.
- Serija će se bazirati na jakom ženskom liku, a ne na muškim, kao što je publika navikla. To je ono što je zanimljivo, po nekoj tradiciji dobrih skandinavskih serija.
Da li je ovo noar?
- Mislim da liči. Moja uloga jeste bitna, ali nije velika i po onome što sam ja čitao, mogu da primetim da jeste noar.
Šta je vama kao glumcu važno kad birate ulogu?
- Najvažnije je da uloga bude dobro napisana.
Nije li važno u seriji preživeti i za novu sezonu?
- Poginuo sam 15 ili 20 puta u svojoj karijeri u raznim ulogama. Ne brinem o tome, već samo da li je uloga dobro napisana.
Koja smrt vam je najdraža?
- Previše ih je, stvarno ne znam.
Da li su vam sve uloge kao deca ili će se neka izdvojiti?
- Uvek imam favorite, ali to su intimne stvari koje čuvam za sebe. Ne mislim da bi bilo fer prema ostalim produkcijama, piscima i rediteljima da govorim koja mi je najdraža. Uloga u seriji "Besa" se svakako izdvaja, ali su sve drage na svoj način. Trudim se da svaku odigram što bolje, ali vreme će pokazati.
Počeli ste devedesetih. Da li ste kao glumac zadovoljni svojim razvojem? Glavne uloge su vas stigle u nekim zrelim godinama.
- Jesam, zadovoljan sam. Pogotovo u poslednjih pet do šest godina. Ne bi bilo u redu da kažem da sam nezadovoljan. Voleo bih da sam malo više filmova snimao, nekako koliko god da volim i pratim serije, voleo bih da se vrati vreme i akcenat na film.
Šta je lakše snimati, seriju ili film?
- Ništa nije lako, samo je produkcijski lakše izvesti seriju. To je samo trenutak, ali može da se promeni za godinu dana, nikad ne znaš šta će da se desi. Film je nekako i dalje čistiji od serije. S obzirom na to da su serije uglavnom glomazni projekti, zahtevaju od tebe da napraviš neki kompromis, dok s filmom to nije slučaj.
Uskoro ćemo vas gledati u film "Trag divljači" Nenada Pavlovića. U njemu ste završili slučajno?
- Istina, uleteo sam u toku snimanja umesto Uliksa jer je on dobio koronu. Uloga je bila fizički zahtevna, snimalo se po istočnoj Srbiji i on prosto nije mogao da nastavi rad, sve i da su ga sačekali da prođe period izolacije, ostaju postkovid simptomi.
Da li je moguće spremiti se za snimanje za tako kratko vreme?
- Nekad je čak i zdravije kad se ne spremaš previše, već samo uđeš. Ništa još uvek nisam video, Nenad Neša Pavlović ljubomorno čuva materijal, neće nikome da ga pokaže. Nadam se da ću ga videti pre publike, čisto da budem spreman.
Da li ste imali prilike da upoznate Nenadovog oca?
- Ne, ali imam dosta konekcija sa Živojinom Pavlovićem. Jednom sam čak i igrao u predstavi neke delove o Žiki Pavloviću iz njegovih knjiga. Moj otac i supruga Žike Pavlovića radili su zajedno, a i volim njegove filmove i drago mi je što sam dobio priliku da igram u filmu njegovog sina.
Da li ste i vi morali da vratite ulogu kao Uliks Fehmiu u filmu "Trag divljači"?
- Hiljadu puta. Polovinu moje dosadašnje karijere su me sprečavale neke stvari. Te si dve godine mlađi nego što treba, te si tri godine stariji, nemaš pasoš ili vizu ne možemo da ti sredimo, ali nije bilo okolnosti vezanih za bolest. Ne može da se dobije radna dozvola tako lako, na primer, u Francuskoj. Sada mi se takve stvari ne dešavaju toliko često.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
