Glumac Nikola Kent deo je ekipe filma "Mrak", koji će biti naš kandidat za Oskara. Rođeni Beograđani u ostvarenju producentkinje Snežana van Hauvelingen, nastalog kao plod saradnje produkcijskih kuća "This and That" i "Fajerflaj", igra Amerikanca, koji je sam postao.
Preko Bare je otišao devedesetih, ne zbog glume već da bi se školovao. Bio je stipendista za informatiku na Harvardu, koji je završio kao jedan od studenata generacije, a onda se zaposlio u Los Anđelesu. Godinama je bio aktivan u IT industriji, napravio i sopstveni biznis, ali je u nekom trenutku shvatio da je vreme za promenu.
Završio je školu glume kod Entonija Mendla, uporedo počeo da se bavi i producentskim poslom, snimao male uloge, da bi ga put odveo do samog krema Holivuda i saradnje sa dvojicom oskarovaca. Nakon uloga ostvarenih u hit seriji "Rej Donovan" i rimejka kultnog "Leptira", Nikolu ćemo gledati i u projektu "Heroji Halijarda - Vazdušni most". Za Kurir glumac otkriva kako je uspeo u Holivudu i da li planira da se vrati da živi u Srbiji.
Film "Mrak", u kome igrate jednu od zapaženih uloga, biće srpski kandidat za Oskara. Imamo li šanse da dođemo do nominacije? Šta kažete kao neko ko živi u Los Anđelesu?
- Film "Mrak" je vrlo interesantna priča. Sa jedne strane ona odslikava deo ne tako daleke istorije na jugu države, koja je možda više interesantna publici sa ovog područja, dok sa druge strane govori o međuljudskim odnosima i poteškoćama jedne porodice koje su u neku ruku zajedničke svima nama. Ta dualna priroda ove priče ono je što mislim da stavlja film među ozbiljne kandidate za nominaciju za Oskara.
Kako ste dobili ulogu Brendona? Po čemu pamtite samo snimanje?
- Tokom proteklih nekoliko godina rada na projektima inostranih produkcijskih kuća u Srbiji, imao sam priliku da upoznam dosta ljudi koji se bave domaćom produkcijom, preko kojih sam i pristupio projektu. U filmu igram Amerikanca, i to je bila moja prva saradnja sa režiserima i producentima iz Srbije. Samo snimanje pamtim po jednoj zaista profesionalnoj i kreativnoj atmosferi, koja je i doprinela uspehu ovog projekta.
Kakva je bila saradnja s rediteljem Dušanom Milićem?
- Saradnja sa Dušanom bilo je zaista izvanredno iskustvo, ne samo zbog velike kreativnosti i entuzijazma, sa kojim je pristupio projektu, već i zbog dobre atmosfere na setu koju je stvorio među glumcima.
Ostvarili ste i pre glumačke karijere američki san. Šta je bilo presudno da se zaljubite u glumu? Jeste li se iz ove vizure pokajali ili smatrate da ste ipak birali pravi put?
- Gluma je nešto što me je privlačilo od ranog detinjstva, ali sama pomisao na nastup pred publikom u meni je dugo izazivala veliki strah. Nažalost, okolnosti su bile takve da sam morao rano da napustim zemlju i preorijentišem na neke osnovnije životne stvari, te je interesovanje za glumu bilo potisnuto. Završio sam studije za softverskog inženjera i dugo vreme sam radio u toj oblasti. Iako sam bio uspešan u IT industriji, uvek sam osećao neku vrstu nedostatka kreativnijeg vida izražavanja, te se želja za glumom vratila u prvi plan i postala realnost. Kroz svaku novu ulogu učim više o samom sebi, što me ispunjava i ukazuje da je gluma za sada pravi put za mene.
Kakav je život u Holivudu?
- To u veliku ruku zavisi od toga šta podrazumevate da je Holivud. Holivud, kao geografski pojam, samo je jedna poprilično neugledna ulica u Los Anđelesu, puna radnji namenjenih turistima. Holivud kao koncept za glumca jeste grad u kome kvalitet života zavisi od individualnih očekivanja i u kojoj meri se ona podudaraju sa realnošću. Na sam život u gradu Los Anđelesu je teško požaliti se. To je grad u kome sam proveo najveći deo svog života i koji će mi zauvek biti u srcu. Sa odličnom klimom i opuštenom atmosferom, kvalitet života u tom gradu može biti zaista dobar.
Prvi put ćete glumiti i na srpskom jeziku. Kakva vam je uloga u filmu "Heroji Halijarda" kod Radoša Bajića? Kako pamtite samo snimanje?
- Rad na filmu "Heroji Halijarda" do sada je jedan od mojih najvećih projekata. Igram lik Džordža Musulina, koji je istorijska ličnost i rođeni Amerikanac, čiji si roditelji srpskog porekla. Musulin je odigrao jednu od ključnih uloga u operaciji "Halijard", koja je bila najveća spasilačka misija američkih pilota tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Srbije. Sa više od 120 glumaca, 1.000 statista i 200 objekata, to je zaista jedan projekat epskih razmera i mislim da će publika biti oduševljena ovom pričom.
U razgovorima za naše medije posebno ističete saradnju s Džonom Vojtom, ocem Anđeline Džoli. Što je on toliko poseban?
- To je bio jedan od mojih prvih većih radnih iskustva i prvi susret sa glumcem takvog kalibra. On je neko ko je ostvaren u svojoj karijeri, dobitnik je Oskara, i kad vam se tako neko ukaže kao podrška na setu, to mnogo znači. Pomogao mi je da se opustim i da razumem jednu ključnu stvar, a to je da u istinski dobroj glumi ima vrlo malo glume. Iako zvuči kao paradoks, to je istina. Niko ne želi da gleda glumce koji glume.
Radili ste i sa oskarovcem Ramijem Malekom. Kakav je on kao partner?
- Rami je zaista veoma interesantan lik. Uvek duhovit, fin i pun interesantnih priča, a ponekad povučen i u mislima. Nakon što ga upoznate, vidite da taj njegov karakter dosta prožima sve uloge koje igra, što i daje na uverljivosti tim ulogama.
Ne bavite se samo glumom već vas zanimaju i produkcija i pisanje. Na čemu trenutno radite i kakav projekat želite da snimite?
- Nedavno sam sa dobrim drugom scenaristom i režiserom iz LA snimio kratak film u Srbiji. Generalno me privlače projekti koji govore o univerzalnim životnim pričama, kao i karakterima sa kojima možemo da se poistovetimo, jer u njima prepoznajemo delove sebe i naših borbi.
Gledaćemo vas u filmu "Gospodari pakla", gde igra i Goran Višnjić. Na čemu još radite?
- Upravo završavam snimanje filma "Switch & Bait" američke produkcije, a sledećeg meseca počinjem rad na još jednom američkom filmu "Caregiver", koji se snima u Buenos Ajresu.
Razmišljate li da se vratite u Srbiju?
- Rođen sam u Beogradu i u njega rado dolazim. Industrija filma u Srbiji se vrlo brzo razvija, a pogotovo u poslednjih nekoliko godina. Nadam se da će kontinuirani dolazak većeg broja inostranih produkcija pružiti više mogućnosti za sve ljude koji se bave i glumom i produkcijom, a meni lično dati još više povoda da boravim u zemlji.
Imate neobično prezime Kent. Da li je ono samo umetničko i odakle su koreni vaše porodice?
- To jeste samo umetničko prezime. Bazirano je na mom omiljenom superheroju iz detinjstva, a inicijalno je nastalo kao šala pre nego što sam počeo da se bavim glumom. S obzirom na to da je ime Nikola prilično atipično za englesko govorno područje, tragao sam za prezimenom koje je svima poznato. Uzimajući u vidu da se sama filmska industrija bavi fikcijom, prezime filmskog lika je nekako delovalo prikladno. U početku nisam mislio da ću ga zadržati, već sam pod tim prezimenom samo počeo studije glume. Međutim, nakon prve uloge ono je postalo deo moje karijere i tako ostalo.
Kurir.rs, Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
