Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen je 9. oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić.
O Ivu mnogo toga znamo. Bio je nepopravljivi melanholik, tajanstven, elegantan, distanciran. Iako tako, voleo je mnogo, što je u svojoj knjizi "Zanimljiva istorija Srba u 147 priča" opisao Momčilo Petrović. Novinar i urednik u Kuriru jednu priču posvetio je Andriću, a mi vam je prenosimo u celosti povodom 130 godina od rođenja.
Jedini naš nobelovac Ivo Andrić, rođen 1892. godine, ostvario je i veoma zapaženu karijeru u diplomatiji: decenijama je predstavljao Kraljevinu Jugoslaviju u inostranstvu, a uoči Drugog svetskog rata bio je i pomoćnik ministra inostranih poslova. Otuda, valjda, i sposobnost da svoj buran ljubavni život krije iza maske uzdržanosti i unutrašnjeg mira.
Istoričari književnosti detaljno su istraživali njegovu biografiju i povezanost realnih žena s junakinjama njegovih pripovedaka i romana. Iako se kasno oženio, u 66. godini, celog života, od studentskih dana u Krakovu, u Poljskoj, imao je prijateljice i ljubavnice. A nekad tek samo erotske veze, bez ikakvih emocija...
Poznata je njegova afera s Persidom (Siđuškom) Karšnijević, ženom njegovog kuma pesnika Gustava Krkleca. Odlazeći 1925. godine na put, Krklec je zamolio Andrića da mu čuva porodicu. Kad se vratio, na pitanje da li ih je Andrić obilazio, Siđuška mu je odgovorila da nije, ali su deca rekla da je kum stalno dolazio. Shvativši šta se između njegove supruge i Andrića dogodilo, Krklec je od kuma zatražio objašnjenje. "E moj Gustave, to ti je kao letnji pljusak: kako dođe, tako i ode", utešio ga je Andrić.
Međutim, jedan drugi bračni trougao obeležio je ceo njegov život. Milica Babić, sedamnaest godina mlađa od Andrića, iz imućne porodice, školovana u Beču, bila je početkom 1931. godine postavljena za kostimografkinju Narodnog pozorišta. Godine 1933. udala se za dve godine starijeg Nenada Jovanovića, novinara i prevodioca, sekretara Centralnog pres-biroa, vladine službe koja se bavila propagandom i prikupljanjem obaveštenja iz inostranih medija.
Ivo Andrić i Nenad Jovanović bili su dugogodišnji prijatelji, a kad je pisac 1939. godine postavljen za našeg ambasadora u Berlinu, izdejstvovao je da Jovanović bude postavljen za atašea za štampu u ambasadi. Milica je u Berlinu bila modni dopisnik Politike. Nema pouzdanih podataka da su Milica i Ivo postali ljubavnici dok je ona bila u braku, ali se zna da je ova trojka bila nerazdvojna. Sam Andrić reći će kasnije kako već tada nije mogao bez Milice.
Posle Hitlerovog napada na Jugoslaviju, članovi naše diplomatske misije u Nemačkoj i članovi njihovih porodica zadržani su u jednom hotelu do kraja maja, a potom im je dozvoljen povratak u Beograd. Nenad je u leto 1944. godine kao rodoljub bio uhapšen i sproveden u logor Dahau, gde je ostao do kraja rata. U arhivama su ostali tragovi nastojanja Milice i Iva Andrića da mu slanjem paketa i novca olakšaju zatočeništvo. Nenad Jovanović se krajem 1945. ili početkom 1946. vratio u Beograd. Nastavio je život u braku s Milicom i prijateljevanjem sa Andrićem. Radio je kao prevodilac u Tanjugu. Umro je 28. februara 1957, a 27. septembra naredne godine Milica se udala za Ivu Andrića. Njihov skladan brak - bila je uz njega i 1961. godine u Stokholmu kad je primao Nobelovu nagradu - trajao je deset godina. Milica je iznenada umrla 1968. u njihovoj kući u Herceg Novom.
Počiva na Novom groblju u Beogradu, nedaleko od mesta gde je sedam godina posle njene smrti položena urna Ive Andrića.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
