Glumac Ivan Vučković, rodom iz Velike Plane, osvojio je u srce publike kao sveštenik Đorđe u seriji "Selo gori, a baba se češlja", koja se trenutno reprizira na Kurir televiziji svakog radnog dana. Međutim, Ivan je godinama pre ove uloge gradio glumačku karijeru, još od detinjstva. Glumom je počeo da se bavi sa deset godina, a čak dva puta proglašen je najboljim mladim glumcem dečje scene Srbije.
Ivan je rođen 20. avgusta 1970. godine. Snimio je šest filmova, 2004. pojavio se u igranoj televizijskoj seriji "Tragom Karađorđa", dok je dve godine kasnije tumačio lik Stevana Sinđelića u filmu "Bitka na Čegru". Kasnije je igrao i vožda Karađorđa u ostvarenju "Crna Zora", koje je zatvorilo 42. Filmske susrete u Nišu, a sada će galeriji uloga istorijskih ličnosti dodati i Nikolu Kalabića. Glumac za Kurir otkriva zašto odbija da igra sveštenike, ali govori i o prijateljstvu s Radošem Bajićem, koji ga je odabrao za ulogu koja mu je promenila život.
Serija "Selo gori, a baba se češlja" ponovo se prikazuje na Kurir televiziji. Kako ste upoznali Radoša Bajića i postali deo te priče?
- Bilo je to 8. avgusta 2009. godine. Zvao me je prethodne večeri u 23.30 noću iz kafane Žika Nikolić da dođem sutra na kasting povodom uloge u četvrtoj sezoni serije "Selo gori". Pojavio sam se na kastingu, nije bilo nimalo lako, ali već od 10. avgusta postao sam deo te porodice. Od tog trenutka do danas kod Radoša Bajića i u produkciji "Kontrast studija" odigrao sam četiri uloge. Poslednja je bila u film "Heroji Halijarda", gde sam dobio ulogu vojvode Nikole Kalabića. Svaki glumac može da poželi tako nešto. Sve te četiri uloge su potpuno različite.
Kako ste se spremali za Kalabića? Da li ste imali opterećenje jer su ga i pre vas igrali veliki glumci?
- Bile su dve vrste opterećenja. Nikolu Kalabića su odigrali Zoran Rankić i Ljuba Tadić, i to je bila jedna vrsta opterećenja, a druga je što je to najkontroverznija ličnost Drugog svetskog rata. Moj jedini spas je bio da se konsultujem s doktorima nauka koji su proučavali Jugoslovensku vojsku u otadžbini i koji su imali tačna saznanja kakav je taj čovek bio.
Da li je on heroj za vas ili nije?
- Čovek koji je dobio zaduženje da ima pod vođstvom najboljih 2.500 boraca i bude spremam za dejstva bilo gde u otadžbini ne može da ne bude ratnik i heroj. S druge strane, kada govorimo o tom periodu, moramo imati na umu da je u Srbiji tada bio građanski rat. Istoriju danas pišu pobednici.
Kakva su vaša sećanja na popa Đorđa u "Selu gori"?
- Posle "Sela gori" odbijao sam da igram sveštenike i monahe, jedno sam pristao da igram monaha Atosa iz vremena apokalipse u filmu "Volja sinovljeva" Nemanje Ćeranića. Čovek sam koji je ispunio svoj zadatak i uvek daje sve od sebe. Uloga sveštenika Đorđa nije nimalo laka, iako to izgleda tako na prvi pogled. Kada sam ušao u seriju, imao sam tu starog sveštenika, a morao sam da se uklopim s velikim zvezdama koje su već uradile tri sezone. Kako to da vam objasnim slikovito: Olga Odanović, Manda, Mirko Babić ili Radoš su već ti likovi u seriji, a ja moram da se izborim u kadru s njima.
Ko vam je od njih dao najbolji savet?
- Uvek ću se sećati svog prvog snimajućeg dana, koji je bio najstresniji i najteži. Prve kadrove sam snimao s Ljiljanom Stjepanović. Ona je pomogla da nađem tu vrstu koncentracije i smirenja da gradim taj lik kako ga je Radoš zamislio. Nije on određivao samo svoj posao u parohiji. Sećam se da sam imao najviše scena bez teksta, a glumci se toga najviše plaše. Najgore je kad ćutite u kadru i glumite, a Radoš je imao strpljenja za mene. Nisam siguran da li će se više ponoviti ta hemija koja je bila na tom setu. Mi smo svi bili kao porodica, što je velika sreća za mene.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
Bonus video:
