Književnik Goran Petrović predstaviće na Sajmu knjiga dva nova romana "Papir" i "Ikonostas" u izdanju "Lagune". On je na druženju s novinarima otkrio da je na celom serijalu radio čak dve decenije.
- Strpljenje je bilo neophodno da bi se došlo dovde. Počeo sam da radim na knjigama pre 20 godina, tada sam napravio prve beleške. Mislio sam da će to biti jedna knjiga, ali su se počele rastakati. Odlučio sam se da serijal nosi naziv "Delta" jer priča ima takvu strukturu, kao što je i Dunav na početku potok. Sve knjige nose različite priče i pokrivaju period od gotovo 600 godina.
Nije mi bilo lako, jer su se priče počele razlistavati i u jednom trenutku sam rekao da će biti 12 knjiga, a sada ne mogu ništa više da obećam. Znam da će ih biti više od 12, a manje od 100 - navodi pisac i dodaje da knjige nisu povezane, već se mogu čitati bilo kojim redom.
- Knjiga "Papir" dešava se u renesansnoj Italiji, radnja "Ikonostasa" smeštena je u Grčkoj, Srbiji, Rimu... Želeo sam da radnja prve bude bokačovska, da nosi taj vid senzibiliteta. Postoji veliki broj likova i porodica koje se prodevaju kroz ceo serijal, jednu porodicu ću pratiti čitavih 500 godina.
Ovde nije reč o romanu u nastavcima, svaka od njih se može čitati nezavisno bilo kojim redom. Nisu numerisane, već poređane, međusobno jedno drugo senče i bacaju u zasenak. Sve knjige povezuje to što može da se sažme u rečenicu "Nas kao pojedince i civilizaciju čini više ono što nemamo nego što imamo" - rekao je Petrović.
Autor se osvrnuo i na sličnosti koje su čitaoci pronašli u njegovoj knjizi i knjizi Umberta Eka, te otkrio i razlog zbog kog se smatraju istim.
- Ceo serijal "Delta" morala je da prati jedna vrsta istraživanja, jer moja znanja nisu kao ona koja je imao Umberto Eko ili Milorad Pavić, koji su bili vrsni enicklopedisti. Zanimljivo je da je "Opsada Crkve Svetog Spasa" izašla pre Umbertove knjige "Mavrov poslednji uzdah" o četvrtom krstaškom ratu.
Iz ove perspektive ispada da sam ja prepisivao od Umberta Eka, a zapravo je na neki način obrnuto. Ne kažem ja da je on čitao "Opsadu Crkve Svetog Spasa" i prepisao. Postoji jedan deo u oba romana koji je isti jer je korišćen isti izvor, isti hroničar, kog je on preradio na jedan način, a ja na drugi - objašnjava Petrović.
On je podelio s medijima i anegdotu koja je nastala za vreme priprema jednog od romana iz serijala.
- Imam slabu bradu i ne moram da se brijem tako često i nikada nisam odlazio kod berberina, već sam se šišao. Jednom sam pisao o nekom junaku koji stavlja nož pod grlo drugom i morao sam to da osetim i otišao sam kod njega i pitao da me obrije, a on me je zbunjeno pitao: "Šta da obrijem?". Kad je stavio onu britvu pod grlo, osetio sam nešto, i to je moj način rada - objašnjava Petrović.
Iza sebe ima bogatu karijeru i brojne nagrade, a i posle 30 godina rada ima tremu.
- Uvek sam imao tremu, a imam je i sad, iako je prošlo više od 130 izdanja mojih knjiga. Pre nekoliko dana sam video prve primerke novih knjiga i imao sam isto uzbuđenje kao i pre tridesetak knjiga. Nisam pred ljudima omirisao stranice, ali čim sam došao kući, uradio sam to. Dugo sam radio kao urednik i volim štampariju, miris boje i zvuk mašina - zaključio je autor.
Književnost povezuje svet
U vremenu digitalizacije i sve manje potrebe za knjigama, Petrović je ubeđen da će književnost povezati ljude.
- Svet su povezivale religije i dokle jedna dolazi, tu je tačka, onda je došla železnica, a danas imamo internet. Književnost je ipak starija i bolje povezuje one s različitih prostora - objasnio je književnik.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
