RAD U POZORIŠTU NE NUDI NOVAC OD KOJEG MOŽEŠ DA ŽIVIŠ: Glumac Nedim Nezirović o ulozi u seriji KLAN, liku PAŠE i novom IZAZOVU

Nedim Nezirović već uveliko važi za jednog od najpopularnijih glumaca mlađe generacije, publika ga je zavolela kao Pašu u seriji "Klan", a večeras će u Malom pozorištu "Duško Radović" zaigrati i u dečjoj predstavi "Bambi".

- U pozorištu sam iz nekih profesionalnih, umetničkih i ličnih pretenzija. Pozorišna publika se gradi od malih nogu i ukoliko mi radimo aktivno na tome da pozorište za decu i mlade bude kvalitetno i evolutivno, moći ćemo da računamo da će ti ljudi za pet godina moći da prihvate novu konvenciju, da čitaju i budu pametnija i dublja publika, što se svakako radi i za odrasle. Ogromna je odgovornost igrati u pozorištu za decu i mlade, kao i igrati na večernjoj sceni.

U predstavi ne koristite ruke, već samo glas. Da li je teško raditi program za decu?

- Naravno da je bilo teških stvari, potrebna je ozbiljna koordinacija u glasovnom, fizičkom i mentalnom smislu. Veliki proces je iza nas, na njoj smo radili kao i na bilo kojoj drugoj predstavi u nekom većem pozorištu. Ovo je bio ozbiljan i temeljan rad.

Sa druge strane, ostvarili ste veliki uspeh u seriji "Klan". Koliko vam je taj projekat bio izazovan?

- Sve u ovom poslu je izazov. Trudim se da prihvatam one stvari za koje sam siguran da će biti izazov, da ne baziram svoj umetnički put samo na egzistenciji, ali posao glumca od tebe zahteva da misliš na to. Apsolutno je izazovno i jedno i drugo. Snimanje traje duže od proba u pozorištu, ali se i za tih četiri sata koje provede na sceni čovek iscrpi. Paša mi je doneo veliku odgovornosti kako prema mladima tako i prema starijima, jer seriju gledaju ljudi svih uzrasta i čini mi se da i ona ostavlja neku poruku iza sebe kao i ova predstava.

Kakvu poruku publici prenosi Paša?

- U trenucima potpune neizvesnosti Paša je doneo neke nepromišljene odluke, zbog kojih će morati da plati, jer šta god uradio, ne može da se izvuče. To ga ja na neki način još više odvojilo od sveta i poslalo u situaciju u kojoj se nalazi. Njegova priča nije nimalo svetla, a kako će platiti za greške, to će najbolje pokazati sam kraj predstave koju je igrao.

Radnja serije je uzbudljiva i napeta do samog kraja. Da li vam je set obeležila neka anegdota?

- Čitavo snimanje kao proces je bilo jedna velika anegdota i toliko toga se izdešavalo na dnevnom nivou da bih sada morao dobro da se zapitam kako bih se setio bilo čega, jer ipak je prošlo godinu dana od poslednje klape. Tip serije koju smo radili je takav da je nama ujedno bilo i zabavno i teško.

Gde pronalazite balans između snimanja filmova, serija i pozorišta? Koji tu segment najviše pati?

- Hiperprodukcija je ozbiljan izazov za pozorište, okupiti podelu danas je skoro pa nemoguća stvar. Pozorišna produkcija ne nudi novac od kojeg možeš da živiš, pri tome se ne nudi novac da nešto ode napred. Ne može ipak ni pozorište bez novca, ako već imaš u planu da pomeraš granice.

Šta priželjkujete u ovom momentu?

- Voleo bih da mi se desi nešto novo, što do sada nisam radio, ukoliko se stvore takve mogućnosti, jer mi je potrebno da još mnogo radim na sebi.

Kurir.rs/ Andrijana Stojanović

Bonus video: