Radoš Bajić jedan je od naših najuspešnijih glumaca, reditelja i scenarista. U svojoj dugogodišnjoj karijeri, koja traje od sredine sedamdesetih, ostvario je mnogo zapaženih i velikih uloga, ali ipak ono po čemu će ostati najviše upamćen jeste projekat "Selo gori, a baba se češlja".
To je serija koja je već na samom početku emitovanja, u oktobru 2006, ostvarila najveću, dotad nezabeleženu gledanost na medijskom prostoru Srbije i nekadašnje Jugoslavije.
Radoš je bio ovonedeljni gost emisije "Sceniranje" na Kurir televiziji i pričao je o mnogim detaljima iz privatnog i profesionalnog života. Na početku kroz sećanje smo ga vratili u rodnu Medveđu kod Trstenika, gde je rođen i odrastao. Kako je rekao, njegova porodica bila je vrlo siromašna, a nisu ih zaobišle ni tragedije, poput gubitka Radoševe sestre, koja je umrla kao devojčica.
- Pokojna sestra umrla je sa 13 godina, ja sam tada imao 11 . Moja majka Vera bila je s njom sve vreme u Beogradu na Institutu za majku i dete. Imao sam spoznaju šta se događa iako sam tad bio dete. Bila je jesen. Moju sestru su dovezli kao beznadežan slučaj da se leči od karcinoma. Sećam se jednog detalja kad samo došao tamo, moja majka je bila u bašti, brala je hrizanteme i u jednom trenutku mi je prišla, pomilovala me po glavi i rekla: "Biće dobro, biće dobro." Eto to mi je ostalo u memoriji. Velika tragedija u životu, koji nam donosi lepe i ružne stvari. Taj gubitak je obeležio moj život jer sam ja tad kao dete imao obavezu i dužnost da budem dobar, da ne pravim gluposti, da budem dobar đak, da na neki način nadomestim stravičan gubitak mojih roditelja. Uspevao sam u tome, hvala bogu - kazao je Radoš na početku.
Za sve što je uradio i postigao u životu zasluga pripada i njegovoj supruzi Mileni.
- Bog nas je dobro spojio. Milenu volim na isti način i kad smo se upoznali i danas. Naša ljubav je velika, preživela je sve muke, teškoće, izazove. Milena i ja smo uvek čuvali našu porodicu i to mi je mnogo važnije čak i od moje karijere. Ovo što sam ja danas, Radoš Bajić, nije samo moja zasluga već i zasluga Milene Bajić. Uvek je bila moja velika podrška - naveo je on.
Jedno od pitanja voditeljke Vanje Camović ticalo se serije "Selo gori, a baba se češlja", pa je Bajić objasnio zašto više neće biti nastavka snimanja. - Ja sam doneo racionalnu odluku da stanem na 101. epizodi, a mogli smo da snimimo i 400. Hteo sam da stanem kad smo najjači. Sigurno bi Radašin imao šta da kaže danas, da ode u Petlovac da vidi šta se desilo s ljudima u tom selu. Ali s kim to da radim kad tih ljudi više nema? To je moja duboka žalost, ja ih nosim u svom srcu, Mandu, Gagu Nikolića i sve njih - sa setom je pričao. Poruka kolegama
Pre nekoliko dana Radoš je na Instagramu objavio da na promociju njegove knjige nije došao niko od glumaca s kojima je bio u klasi, a to su Bogdan Diklić, Snežana Savić, Ljiljana Stjepanović, Lazar Ristovski i drugi. To je protumačeno kao da im Bajić zamera zbog toga, pa je u "Sceniranju" objasnio šta je zapravo hteo da kaže u objavi.
- Nisam bio indisponiran i nisam hteo da optužim svoje kolege, već da iznesem svoje osećanje: da li je moguće da moramo da se srećemo samo na Novom groblju? Znate, mi smo u godinama, iz moje klase već troje je preminulo. Ništa im ne zameram. Nekad smo delili jednu kiflu i jogurt, radovali se mali stvarima, a sad kad smo uspešni i ostvareni, nemamo vremena ni kafu da popijemo. Znam da moja draga Ljiljana Stjepanović nije bila u prilici, ima određene zdravstvene teškoće. Diklić mi je poslao poruku da je sprečen i da ne može doći - kazao je glumac.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
