Već treću sezonu na Kurir televiziji emituje se šou "Realna priča" autorke i voditeljke Isidore Lukić. Pored toga što svakog utorka od 22.50 u studiju ugosti sagovornika sa impresivnom biografijom, ona kroz prethodno snimljeni razgovor u kraju, kući ili na poslu svog gosta otkrije o njemu i dodatne zanimljive detalje.
Dok u intervjuu za TV Ekran kaže da je i sama spremna da ispriča svoju životnu priču, navodi da je emisija od ove jeseni dobila novi koncept i vizuelni identitet.
Koliko ste se vi kao autor promenili?
- Rastem zajedno sa emisijom. U ovom poslu, čak i kada mislite da dosta znate, iza ugla se pojavi nešto što vas demantuje. Svako snimanje je novo iskustvo i prilika da se napreduje. Volim kada me nešto izbaci iz zone komfora i kada sam u temi koju moram dodatno da istražim. Sve što je izazovno, novo i teže od prethodnog me raduje. Naučila sam i da ne treba da se trudim da budem pametna ja, već da osmislim koncept u kojem će gost da bude pametan.
Često se dešava da ih rasplačete. Pustite li vi suzu s njima nekada?
- Bilo je dosta priča koje nikog nisu ostavile ravnodušnim, pa ni mene. Trudim se da emocije ostavim po strani, međutim, ljudski je saosećati. Nisam do sada zaplakala u emisiji, ali mi se dešava da u montaži plačem i to po nekoliko puta na isti deo.
Pamtite li neke anegdote s terena?
- Jedna od dražih mi je kada sam s Tijanom Dapčević po najvećem ledu i hladnoći sela u auto da pevamo i vozimo se gradom, a ne zna se kojoj je hladnije bilo.
Kako se borite za svoje mesto pod medijskim nebom?
- Na televiziji se sve vidi, gledaoce ne možete da slažete. Međutim, mediji vrlo često zbog gledanosti i senzacije rade projekte koji na kraju dana mnogi ne zapamte. Bitno je da budu prvi, ali je manje bitno na koji način se vest prenosi. Ja se ne borim, radim ono što mislim da je ispravno - dobra informisanost, umerenost i radoznalost. Bitno mi je kako se neko osećao dok je sedeo prekoputa mene. To i publika prepoznaje. Znam da radim dobro kada zovem gosta s kojim sam već radila, a on vam se javi na telefon: "Kad i gde? Dolazim!"
Ko su najbolji sagovornici?
- Imala sam prilike da razgovaram s političarima, pevačima, glumcima, ali i ljudima koji su preživeli tešku bolest ili životnu tragediju. Ispred mene je čovek, a ne nečije zanimanje. Ključni faktor je nečija životna priča. Ako je ona specifična, onda intervju teče bez mnogo napora. Za svaku emisiju se isto spremam, ali ima intervjua koji su kod publike izazvali veće reakcije, poput priča Milana Laće Radulovića, Igora Jurića, Branimira Nestorovića, Igora Lazića, Jelene Maćić...
Da li biste bili spremni i da ispričate svoju priču?
- To planiram. Moja priča bi mogla da bude motivacija mladim generacijama. Često razmišljam kako bih brže neke stvari shvatila da mi je neko mlad tad govorio da je sve moguće, pa čak i ono što mislite da se dešava tamo nekom. Kada vam to stariji govore, uglavnom imamo otpor i mislimo da nas oni ne razumeju jer je u njihovo vreme bilo drugačije.
Vidite li sebe u još nekom televizijskom formatu?
- Naučila sam da ne trčim pred rudu, ali i da nikad ne kažem nikad. Na početku sam karijere, ko zna šta godine donose. Ali sam spremna za izazove.
Šta vas očarava u radu pred kamerom?
- Ljudi. I dalje mi je interesantna promena u ljudskom pogledu kada zaborave da su kamere uključene. Tako je i kod mene. Tu sam zbog dobre priče, a ne lične vidljivosti.
Šta je to magično na sceni što vas privlači da vam baš ona bude radno mesto?
- Mogućnost da budete autentični i govorite glasno na brojne teme o kojima se malo priča. Scena kao scena mi nije više interesantan pojam, vrlo brzo vidite sve, shvatite kako stvari funkcionišu i da u tome nema ničeg magičnog.
Zasvirate li danas ponekad klavir?
- Bez muzike ne bih mogla da zamislim dan. Zasviram i klavir ponekad, pa pomislim šta bi bilo da sam muzikom nastavila da se bavim nakon srednje muzičke škole.
A da ste ostali u glumi?
- Ona mi je dosta pomogla, tačnije scenski nastup i shvatanje scene generalno. Uvek mi je drago kada s glumcima radim intervju jer se tad nekako osećam kao na svom terenu.
Jeste li mnogo patili pošto je niste upisali ni iz trećeg puta?
- Nikad se nisam pokajala jer je sve došlo na svoje. Samim tim nisam ni patila. Presekla sam tako što sam nakon trećeg pokušaja da upišem glumu na Fakultetu dramskih umetnosti krenula da radim na jednoj televiziji i shvatila da je to medij kojim želim da se bavim.
Pomaže li vam ono što ste naučili u školi glume Dadov u voditeljskom poslu?
- Dadov je sjajna škola, nebitno da li želite da se bavite glumom ili nečim drugim. Komunikacija i način izražavanja su danas veoma bitne stavke, čime god da se bavite. Pogotovo kada ste mladi i razvijate se. Pored toga što učite pravilnu dikciju i razvijate svoju kreativnost, upoznate i mlade ljude koji vam vrlo često ostanu prijatelji za ceo život.
Jeste li završili studije filmske produkcije?
- Na moju radost i na radost mojih roditelja jesam ove godine i stekla sam dodatno samopouzdanje jer znam da još nešto umem da radim. Volela bih da se oprobam i u tim vodama.
Da li vam je gost bio Gordan Kičić, čiji film prvenac i vaša emisija dele ime?
- Sjajno pitanje! Nije bio iako sam još u prvoj sezoni kontaktirala s njim. Velika mi je želja da s njim uradim intervju, to bi onda baš bila prava obostrana "Realna priča".
(Kurir.rs / Jasmina Antonijević Milošević)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
