ZBOG SUPRUGE SAM SE ZALJUBIO U PESMU TAMO DALEKO: Andre Rju vlasnik je VIOLINE OD 10 MILIONA DOLARA, a evo šta kaže o SRBIJI

Holandski violinista, kompozitor i dirigent Andre Rju nastupiće sa svojim orkestrom "Johan Štraus" u Štark areni 24. novembra u okviru svetske turneje. Reč je o umetniku kog je publika na koncertima s pravom nazvala savremenim kraljem valcera.

Razlikuje li se vaš program u zavisnosti od toga gde imate koncert?

- Program je isti, ali se trudim da u njega uključim muzički komad koji će svi u publici prepoznati. Prelep je osećaj kada vidite njenu reakciju na to. Na prošlom koncertu u Beogradu ljudi su doslovno iskakali sa svojih sedišta da bi pevali i igrali. To mi daje energiju i osećaj da sam izabrao pravu profesiju. Ne mogu da živim bez muzike, ona je za mene kao kiseonik.

Na društvenim mrežama veliku pažnju privukao je snimak na kome izvodite srpsku pesmu "Tamo daleko". Gde ste je prvi put čuli?

- Moja supruga Mardžori strastveni je ljubitelj folklora i s nekoliko prijateljica pleše jednom nedeljno uz melodije iz celog sveta. S vremena na vreme posetim njene časove plesa, gde sam i čuo pesmu "Tamo daleko". Odmah me je očarala melodija. Istog trena sam naručio note, aranžirao je za svoj orkestar i oni su se takođe zaljubili u njene prelepe note. Zato sam i odlučio da je uvrstim u program beogradskog koncerta.

Imate li neko novo iznenađenje za našu publiku?

- Možda. Neću da otkrivam kompletan program. Iznenađenja postoje jer ne želite da otkrijete sve. Pripremio sam veče ispunjeno prelepim melodijama, divnim valcerima, zanosnim arijama iz mjuzikala i opera i još mnogo toga. Nastupaću uz Platinske tenore, soprane s međunarodnim karijerama i naravno moj voljeni orkestar.

Zanimljivo je da na svaki koncert nosite četiri ista kompleta opreme. Šta je vas je navelo na takvu odluku?

- Trudim se da sve držim u svojim rukama, jer ipak nosim potpunu odgovornost za sve aspekte koncerta i ostale stvari oko njega. Perfekcionista sam i koncerti moraju da budu praznik za sva čula, ne samo za uši već i za oči. Volim da brinem o svojim ljudima, tako da imam i svoj ketering tim koji nam svako veče pravi ukusna jela. Sve je u harmoniji, kao što je jedan mudar čovek jednom rekao: "Sreća nije stvar intenziteta, već ravnoteže i reda, ritma i harmonije."

Svirali ste širom sveta. Koje koncertne dvorane su ostavile najveći utisak na vas?

- Mnoga mesta ću pamtiti do kraja života, kao što je nastup ispred palate u Bukureštu, ali još bolje je bilo ispred palate Šenbrun u Beču. Odlučio sam da napravim identičan nastup i da plato ispred palate koristim kao pozornicu, koju ću nositi širom sveta. Takvim izvođenjem ljudi su mogli da dožive bečki valcer u punom sjaju, kakav je nekada bio.

Na kraju, ali ne i manje važno, želeo bih da pomenem i nastup u mom rodnom gradu Mastrihtu i Trg Vrejthof. Svakog leta tamo završavamo našu turneju i ljudi sa svih kontinenata putuju u Mastriht kako bi gledali naše koncerte. Ponosan sam na činjenicu da se među mojom publikom može izbrojati skoro 100 nacionalnosti.

Vlasnik ste jedne od najskupljih violina na svetu. Jeste li u svakom trenutku na pozornici svesni da u rukama držite nešto tako staro i dragoceno?

- Ogromna je privilegija posedovati i svirati jedan od prvih instrumenata koje je napravio veliki Antonio Stradivari. Violina potiče iz davne 1692. godine. Ljudi i dalje nisu otkrili šta je to posebno u izradi Stradivarijevih violina, te one proizvode takav zvuk, ali sam siguran da je italijanski majstor bio zaljubljen kada je napravio moju.

Kada sviram na njoj, naročito ako je reč o improvizacijama, čujem samo ljubav. To sam radio dok sam bio student na konzervatorijumu, a bio sam zaljubljen. Svestan sam njene vrednosti, posebno emotivne, i zbog toga nikada ne mogu da je posmatram kao neki prtljag.

(Kurir.rs)

Bonus video: