MENJAO JE NAS, A ON JE OSTAJAO ISTI! NJEGOVO DELO OSTAJE KAO NADAHNUĆE: Od akademika Milovana Danojlića se oprostili prijatelji

Za više od šest decenija, koliko je pisao, objavio je sedamdesetak naslova. Pisao je podjednako dobro i poeziju, romane, eseje. Danojlić je rođen u selu Ivanovci pod Rudnikom, a gimnaziju je učio u Ljigu i Beogradu, gde je diplomirao na grupi za romanistiku Filološkog fakulteta, da bi povremeno radio u listu Borba. Od 1975. pretežno je živeo i radio u Francuskoj, a povremeno u Beogradu.

Prve pesme objavio je 1954, a prvu knjigu, "Urođenički psalmi", 1957. godine, da bi usledile pesničke knjige "Nedelja" (1959), "Noćno proleće" (1960), "Balade" (1964), "Glasovi" (1970), "Čistine" (1973), "Grk u zatvoru" (1975) i brojne druge. Danojlić je pisao i knjige pesama za decu: "Kako spavaju tramvaji" (1959), "Furunica-jogunica" (1969), "Kako živi poljski miš" (1980), "Pesme za vrlo pametnu decu" (1994) i druge.

Bogat opus

Poslednju knjigu pesama "Ispovest na trgu" Danojlić je objavio ove godine, a u njoj su bile lične, pomalo satirične pesme, kao svojevrstan obračun sa sobom i svojim dobom, uz početne stihove: "Desetleća napunih osam / Ka cilju hitam hodom sve bržim".

Govoreći na promociji knjige u SKZ, Danojlić je rekao da su pomalo mračni tonovi u nekim pesmama u vezi sa starošću, kao i zbog pandemije, ali i da otklon predstavlja prisustvo ironije.

- Čitaoci će se možda prepoznati u nekim mojim stihovima pošto svaki pesnik u sebi nosi i druge ljude - rekao je tad Danojlić.

Pisao je i knjige proze "Lirske rasprave" (1967), "O ranom ustajanju" (1972), "Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju" (1977), "Tajna kokoške Leposave" (1979), "Zmijin svlak" (1979), "Senke oko kuće" (1980), "To" (1980), "Brisani prostor" (1984) i druge.

Danojlić je iza sebe ostavio i knjige ogleda poput "Naivna pesma" (1976), "Muka s rečima" (1977) i "Čišćenje alata" (1982), a prevodio je Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Klodela, Šekspira i druge svetske pisce. Akademik i pesnik Matija Bećković je nedavno ocenio da je Danojlić strane pisce "svojim ingenioznim prevodima upisao u srpske pisce".

- Kosta Hristić mi je rekao da Klodel u srpskom prevodu bolje zvuči nego u francuskom originalu. O slavnim pesnicima koje je prepevao napisao je eseje, od kojih nemamo boljih, a kad sam to rekao Miji Pavloviću, dodao je - ni tačnijih - naveo je Bećković.

Reči prijatelja

Za Kurir je čuveni pesnik o svom kolegi dodao sledeće: - Napisao sam davno jednu pesmu od četiri stiha o njemu koja glasi: "Nikada nisam čuo ni video / čoveka koji se toliko stideo, a što je najlepše od svega u svemu, / stideo se zbog onog najboljeg u njemu!" Šta više da dodam - poručuje Bećković.

Danojlić je dobio mnoga priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada Beograda i nagrade "Miloš Đurić" i "Desanka Maksimović", Orden Svetog Save, poslednja u nizu je nagrada za esejistiku "Grigorije Božović", koja mu je dodeljena za trilogiju "Pisma bez adrese", koje je izdao "Službenik glasnik".

- Odlazak Milovana Danojlića nije samo gubitak za srpsku književnost već i za srpski jezik. Teško da mu je među književnicima bilo takvog poznavaoca jezika i stila. Ako vam ova misao zvuci čudno, pogledajte njegovu knjigu "Muka s rečima", koju je "Glasnik" objavio pre nekoliko godina, ili serijal njegovih tekstova "Pisma bez adrese 1-4", koji je kod nas imao više izdanja. Pisac velikog stila i još veće brige za svoj narod, iskreno i istinski bez patetike.

Odličan poznavalac svih naših mana i istrajni čuvar naših vrlina. Posle njegove knjige "Dragi moj Petroviću", koju sam čitala kao gimnazijalka, moj pogled na naše karaktere bio je sasvim drugačiji, kao i na građanski rat u Srbiji posle knjige "Oslobodioci i izdajnici". Menjao je nas, a on je ostajao isti, istrajan u svojoj životnoj i književnoj misiji - kaže za Kurir njegov izdavač Jelena Trivan.

I ministarka kulture Maja Gojković uputila je telegram saučešća povodom smrti književnika:

- Sa dubokim žaljenjem primila sam vest o smrti Milovana Miće Danojlića. On se ubraja u one savremene pisce koji su se sa lakoćom kretali među različitim književnim žanrovima, ostavljajući iza sebe impozantan opus, kao večni trag i podsećanje na jedinstven izraz i snagu autentičnosti ovog stvaraoca. Njegovo delo ostaje kao nadahnuće za mnoge buduće generacije.

Od 2013. godine bio je predsednik Srpske književne zadruge, a u SANU je izabran kao inostrani član 2000. i potom kao redovni 2018. godine. Legat književnika čuva se u udruženju Adligat. Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

(Kurir.rs)

Bonus video: