NIKOLU PEJAKOVIĆA I VLADIKU GRIGORIJA VEZUJE PRAVO PRIJATELJSTVO: Episkop jednom rečenicom rekao mnogo o sebi I ODUŠEVIO PRISUTNE

Nikola Pejaković Kolja već dugo važi za izuzetnog umetnika, na čijim pesmama već odrasta jedna generacija, ali i zbog fantastičnih glumačkih uloga i scenarija za filmove i serije, Headliner.

Pejakovića i vladiku Grigorija povezuje prijateljstvo koje traje godinama. Glumac i scenarista nedavno se prisetio, sa mnogo radosti, vremena koje je proveo u Trebinju i trenutaka sa svojim prijateljem.

- Mlad čovek čita knjige nekih ljudi koje ne poznaje, o događajima o kojima čuje prvi put. Međutim, kako čovek sazreva ili dođe u veliki grad, upoznaje te pisce, prepoznaje junake u tim delima u ljudima oko sebe.

Ova knjiga obiluje pričama, likovima i junacima koje sam upoznao. Oni su svi u mom sećanju i veći od ove knjige. U Trebinje sam došao na nekoliko dana, a ostao četiri godine. Vladika Grigorije je neodvojivi deo tog perioda mog života - rekao je Nikola Pejaković nedavno publici u Novom Sadu.

Trebinje zauzima važno mesto i u životu vladike Grigorija, episkopa diseldorfskog i nemačkog.

Grigorije rođen u Varešu u Bosni gde je završio Osnovnu i Elektroničarsku školu, kako se tada nazivala ta obrazovna ustanova, zamonašio se u manastiru Ostrog 1992. godine, a onda je sa episkopom Atanasijem Jevtićem otišao u obnovljeni manastir Uspenja Presvete Bogorodice Tvrdoš kod Trebinja. Rukopoložen je za je rođakona 1992. a mesec dana kasnije za jeromonaha. Pre 26 godina postao je tvrdoški iguman, a 1997. arhimandrit.

Vladika je u Beogradu završio Srednju Bogoslovsku školu, a u Skoplju diplomirao na Bogoslovskom fakultetu, dok je postdiplomske studije završio u Atini. Od 2018. je episkop Diseldorf i cele Nemačke. Pre toga je 1999. ustoličen na vladičanskom tronu hercegovačke eparhije po blagoslovu patrijarha Pavla.

- Neću ništa govoriti o knjizi, jer je možda neumesno, ona je napisana i sada je vaša. Otkako je napisana, nikad nisam imao snage da je otvorim ni da pročitam ijednu rečenicu. Sve mi ovo izgleda nestvarno, i ova dvorana, i vi i ja, i Novi Sad koji je u mojoj duši uvek nešto lepo i plemenito, i imam utisak kao da se moja Planinica preselila ovde i da je sve veća.

To je moć koju imaju priče da vam prikažu neka mesta onakvim kakva jesu tek kad iz njih odete - ispričao je vladika proteklog vikenda na promociji svoje knjige "Nebeska dvorišta" o kojoj je govorio i pisac Đorđo Sladoje.

- Proleće 1992. u Beogradu. Grad je uzavreo, košmar promena u svetu došao je na ulice, studenti protestuju dok figure nadolazećeg rata postaju opipljive. Naš junak, student teologije, čas je sam na obali razgoropađene reke, čas za govornicom s koje sve više odzvanja jeka umesto poruka.

Zatečen glasovima o ratnom obruču koji se steže oko male, nekada skladne zajednice u planinskoj osami iz koje potiče, pokušava priskočiti u pomoć, da bi s preprekama na koje nailazi i sam rastao, čvrsto se držeći izbora manastirskog dvorišta, ne kao uzmaka iz sveta koliko dodira među svetovima: malim i velikim, ličnim i zajedničkim, zemaljskim i nebeskim - glasi isečak iz knjige.

(Kuri.rs)